Тегелтија: У БиХ је превише оних који немају право да се третирају као мигранти

Срна
Тегелтија: У БиХ је превише оних који немају право да се третирају као мигранти

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да БиХ носи превелики терет када је ријеч о мигрансткој кризи с обзиром на број становника, те да је неко врло свјесно преусмјерио мигранте да преко БиХ траже пут ка Европској унији.

“У БиХ је превише оних који немају право да се третирају као мигранти. Ту има људи који су држављани земаља које су нуклеарне силе и, према нашим извјештајима, управо ти људи највише праве немире и сукобе у камповима”, истакао је Тегелтија.

Он је подсјетио да у БиХ постоје веома супротстављени ставови у вези са мигрантском кризом.

“На самом почетку су се искристализовали ставови из Републике Српске да је то безбједносно питање и да Република Српска не жели кампове на својој територији. Република Српска од тог става није одустала, она ће показати своју хуману страну у том погледу али задржавања миграната на њеној територији нема”, поручио је Тегелтија.

Он је нагласио да у овом тренутку не постоји спремност ни миграната да буду позиционирани на цијелој територији БиХ нити спремност било ког дијела БиХ да их прихвати.

Говорећи о изјави предсједника СДА Бакира Изетбеговић да су то “расистички ставови”, Тегелтија је за АТВ рекао да он у посљедње вријеме даје веома чудне изјаве и дијели лекције.

“Такав његов став апсолутно није тачан нити постоји расистички приступ у рјешавању мигрантске кризе”, нагласио је Тегелтија, додавши да је став Српске реалан и да то јесте безбједносни проблем.

Он је навео да мигранти несметано долазе у БиХ и да велике земље, вођене својим интересима, политику у вези са мигранстком кризом усмјеравају како њима одговора. 

Позитивно кретање БДП-а очекује се у другом кварталу ове године

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да би, према предвиђањима свих релавантних институција, у другом кварталу ове године БДП у БиХ требало да биљежи позитивна кретања, али да она неће бити висока и, свакако, неће достићи онај из 2019. годину.
“Неколико је ствари које на ово утичу, а то је, прије свега, чињеница да пандемија успорава раст БДП, али у првој половини године већи број грађана у цијелом свијету биће вакцинисан, што ће омогућити покретање оних привредних грана које су у врло лошем стању”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, чињеница је да је иза нас година коју ће БиХ завршити у минусу, те да је само питање статистике да ли ће пад БДП-а бити 3,5 одсто или 5,5 одсто, што су најпесимистичније прогнозе Међународног монетарног фонда /ММФ/.

“Оно што мене плаши, а што је искуство показало, јесте да друга година зна бити тежа од прве године кризе. Али, уколико савладамо пандемију у највећој могућој мјери, сва ова кретања требало би да буду веома позитивна”, истакао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара је навео да је у БиХ, када је ријеч о борби против пандемије вируса корона, прихватљив степен ограничења за пословање привреде.

“Већина наших привредних грана нема велики проблем са мјерама које у овом тренутку имамо, а говорим, прије свега, о производним гранама. Наравно, када је ријеч о услугама, транспорту путника, авио-саобраћају, туризму, угоститељству и слично, те су гране у тешкој ситуацији и оне сасвим сигурно неће бити у бољој ситуацији у првој половини 2021. године, док значајан број људи не прими вакцину да би почео либералнији систем кретања”, објаснио је Тегелтија.

Говорећи о неуспјеху аражмана са ММФ-ом, Тегелтија је нагласио да нема никаквог озбиљног разлога да се прави регистар рачуна физичких лица у Централној банци БиХ, те да овај услов није никаква економска норма.

“Питао сам шефа Мисије ММФ-а како ће помоћи грађанима БиХ тако што ће регистар пренијети са једног мјеста на друго и нисам добио одговор”, напоменуо је Тегелтија.

Питање вођења регистра рачуна физичких лица, појаснио је Тегелтија за АТВ, дефинисано је законом о банкама и унутрашњем платном промету, који су усаглашавани са ММФ-ом прије неколико година.

“Оно што је врло важно, сваки пут у преговорима са ММФ-ом била су тешка економска питања, понекад неко политичко питање, али у суштини увијек је била ријеч о томе како ће изгледати закон о банкама, закон о раду, какве ће бити плате, пензије... Овђе се није тражило никакво питање озбиљних економских реформи”, рекао је Тегелтија.

Тегелтија је изразио наду да ће превладати свијест да аранжман треба и ММФ-у и БиХ, те да би на прољеће могло доћи до повратка озбиљним преговорима и озбиљним економским реформама, без политичке приче.

Када је ријеч о европском путу БиХ, Тегелтија је навео да никада није говорио о датуму када ће БиХ добити кандидатски статус, те да су кључни комесари у Европској комисији рекли да су очекивања да је то прва половина ове године.

“Осим тога што БиХ треба да уради неке ствари да би добила свој кандидатски статус, лично мислим да Европска комисија и ЕУ треба да са мало више разумијевања гледају на позицију БиХ. Тих 14 услова добили смо у условима када је био велики отпор проширењу ЕУ, за вријеме претходног сазива Европске комисије”, рекао је Тегелтија.

Он сматра да би добијање кандидатског статуса суштински послало поруку да се БиХ креће у добром правцу и вратило би пољуљано повјерење грађана БиХ према ЕУ. 

Тегелтија: Надам се да је опозиција добро разумијела гласање у Представничком дому

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да није постојао рационалан разлог за покретање процедуре опозива Савјета министара, те да се нада да је опозиција добро разумјела гласање у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Тегелтија сматра да би било поштено и коректно да министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић поднесе оставку након става свог партијског шефа о овом питању.

“Имате политичку партију која је прешла у опозицију и која има страшну потребу да се нуди на све стране. С друге стране, њихови нови потенцијални партнери можда би их прихватили, а можда и не би. У тој борби ДНС-а да нешто обећа својим гласачима, а да сачува неке функције заробљен је управо министар Лучић”, рекао је Тегелтија.

Тегелтија је навео да је СДА “већ истрговала са ДНС-ом неке друге позиције”, због чега је, како је истакао, тешко очекивати Лучићеву смјену, нагласивши да се у Представничком дому често формирају већине које не одговарају реалној парламентарној већини у БиХ.

“СДА је користила политичке партије из Републике Српске, посланике СДС-а и ПДП-а и једног посланика из СДА који је из Републике Српске, да би донијели неке одлуке, попут одлуке о избору руководства Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ. С друге стране, они који су практично доживјели изборни дебакл 2018. године свесрдно се нуде како би поново направили већину у Сарајеву. Било би логично да се ману ћорава посла”, поручио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, због лоших изборних резултата опозиција покушава правити неку другу атмосферу, па тако у Републици Српској свакодневно најављују рушење Владе, а имају 25 или 26 посланика.

“Међу тих 25 или 26 посланика, сигурно је 10 или 15 одсто оних који то не би подржали када би дошло до гласања”, рекао је Тегелтија за АТВ.

Предсједавајући Савјета министара нагласио је да не жели да пореди садашњи са претходним сазивом Савјетом министара из више разлога, а првенствено због тога што је почетак рада претходног сазива био усмјерен на рушење надлежности Републике Српске.

Он је додао да су двије трећине овог сазива Савјета министара остале исте, али да једна трећина потпуно другачије гледа на позицију и улогу Савјета министара, а то су представници из Републике Српске.

“Оно што сам рекао кад сам дошао јесте да Савјет министара мора бити мјесто компромиса и консензуса, мјесто гђе ће се одлуке доносити у интересу грађана, а не политичких странака. Ништа у БиХ није заустављено што је зависило од Савјета министара, али овђе не могу проћи неке ствари које су неприхватљиве за било кога, односно које су у супротности са уставним уређењем”, истакао је Тегелтија.

Говорећи о често најављиваним притисцима на БиХ и Српску у наредном периоду, Тегелтија је констатовао да притисци на Републику Српску никад нису престајали, те да увијек постоје неке структуре у БиХ које инсистирају на некаквим старим договорима.

“Неки лидери политичких партија поново враћају причу о 'априлском пакету' који је далеко иза нас. Али, колико год да има притисака, БиХ без унутрашњег договора и консензуса неће напредовати”, оцијенио је Тегелтија.

Он је оцијенио да је невјероватно да у БиХ постоје снаге и структуре које хоће да направе уређење у БиХ захваљујући изборима у некој другој земљи.

“Лично мислим да БиХ никад неће напредовати са високим представником у БиХ. Али, оно што нама предстоји јесте да говоримо чињеницама, аргуменитима, да говоримо о томе да се зна како се мијења Устав, а они који мисле да ће неко други изван БиХ направити уређење у БиХ - страшно гријеше”, нагласио је предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана