Тегелтија: Наш рад мјериће се по томе шта ће остати иза нас

“По томе ћемо мјерити свој рад. Било би добро да се у јавност излази само са оним што је усаглашено. У том правцу иде и наша одлука да отворимо сједнице Савјета министара за јавност и надам се да ћемо технички моћи то ријешити у наредна два мјесеца да би грађани видјели шта радимо, какве одлуке доносимо и да то не буду табу теме. Наш циљ је да се види да Савјет министара на дневном реду има животне теме”, истакао је Тегелтија.

Говорећи о завршетку формирања Савјета министара, Тегелтија је навео да Млађен Божовић испуњава услове за именовање за министра за људска права и избјеглице, те да има велико искуство јер је више од 10 година у Министарству за људска права и избјеглице.

“Неки други нивои власти желе се укључити у избор Божовића. Надам се да ће консултације политичких опција бити завршене до 4. фебруара и да ћемо изабрати министра за људска права јер нема ничега што би Божовића дисквалификовало”, рекао је Тегелтија, наводећи и да су сви подаци о њему јавни.

Предсједавајући Савјета министара је поновио да ће поштовати Устав и надлежности различитих нивоа власти у БиХ.

“Не постоји никаква могућност да било ко од оних који представљају Републику Српску у Сарајеву крши уставе БиХ или ентитета”, истакао је Тегелтија, наводећи да је Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а укључен у све процесе у Сарајеву и да су сви из Српске на нивоу БиХ окупљени око њега.

Тегелтија је рекао да очекује да до краја овог мјесеца буде утврђен програм рада Савјета министара за ову годину, наводећи да ће од буџета зависити многе политике.

“Савјет министара је посљедњу годину дана радио у техничком мандату, било је много одгађања доношења одлука и дочекало нас је око 400 тачака дневног реда које би требале бити на сједницама Савјета министара. Важно је што у Савјету министара постоји ентузијазам и жеља за радом. Захвалан сам министрима за ентузијазам и жељу да сустигну ствари које су нас задесиле као нека врста обавеза које нисмо ми створили”, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је истакао да ће резултати рада бити много бољи ако Савјет министара буде дио заједничког пакета рада влада ентитета.

“Очекујем да ове године усвојимо два буџета - за ову и за наредну годину. Са премијерима ентитета постигнута је сагласност да оквир буџета институција БиХ за ову годину буде повећан за 30 милиона КМ на 780 милиона КМ. Јасна је била процјена да је ових 30 милиона КМ неопходно за одређене активности заједничких институција и да то неће угрозити функционисање буџета ентитета”, додао је Тегелтија.

Он је нагласио да су кључна питања за успјех у БиХ економска, а не политичка, изразивши увјерење да ће бити реализовани значајни пројекти јер су они важни за грађане.

“У БиХ се морамо вратити унутрашњим односима и економском развоју јер великим темама о којима не постоји сагласност само тражимо тачке подјела”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, због одласка становништва постоји проблем са недостатком одређених врста занимања, а отварање њемачког тржишта рада утицаће на одлив радника, не само из БиХ него из све Источне Европе.

“Послодавци морају да знају да лошим условима рада и ниским платама неће задржати раднике. Онај ко жели да послује мора квалитетно платити раднике, а ми ћемо бити партнер послодавцима. Највећу улогу имају ентитетске владе, али комплетна одговорност је на пословној заједници”, рекао је Тегелтија, наводећи да су питања безбједности и политичке стабилности подједнако важни фактори за одлуку људи да напусте БиХ, као и економска.

Према његовим ријечима, владе су покушавале да олакшају позицију послодавцима, те законским рјешењима олакшавале пословање и давале простор за повећавање плата као један од механизама да буду задржани радници.

“Пословна заједница као главно питање поставља оптерећење рада. То питање је отворено на састанку са премијерима ентитета. Спремни смо да створимо амбијент да се смањење оптерећења рада прелије директно на лична примања запослених”, поручио је Тегелтија.

Он је истакао и да је у већини случајева завршена ратификација уговора за пројекте на које се чекало на нивоу БиХ, те да би ускоро требала почети њихова реализација и да буде отворен инвестициони циклус. 

За Српску могло да буде креирано боље рјешење у области индиректних пореза

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је вечерас да начин на који је пренесена надлежност у области индиректних пореза на ниво БиХ није добар за Републику Српску, те да није постојао такав договор са међународним финансијским институцијама.
“Тада је могло да буде направљено боље рјешење. Кључна питања су висина стопе ПДВ-а, да ли имамо диференцирану стопу и рок плаћања ПДВ-а. Република Српска је још 2012. године предлагала диференцирану стопу ПДВ-а која би била примјењена на уску групу најважнијих производа, а да општа стопа буде повећана за један одсто. Из Федерације БиХ и заједничких институција БиХ нисмо добили подршку за то рјешење”, нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да је други приједлог био да за људе који немају редовно плаћено здравствено осигурање буде смањена стопа доприноса за здравствено осигурање, а да буде повећана стопа ПДВ-а за један одсто и тај износ средстава дозначен фондовима здравственог осигурања.

“Видјећемо да ли за то постоји консензус. Послодавци траже да буде помјерен рок плаћања ПДВ-а и сматрам да можемо направити модел да сваки мјесец за одређено вријеме помјереамо рок плаћања”, истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, нови закон о ПДВ-у, на којем је рађено и прије избора 2018. године, у завршној је фази израде.

“Законско рјешење које су припремили експерти задржало је јединствену стопу од 17 одсто. Сви морамо знати да ће, уколико дође до увођења диференциране стопе ПДВ-а, доћи и до губитка дијела прихода. Свако помјерање стопе ПДВ-а мора подразумијевати да приходи дођу до грађана”, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је најавио да ће Савјет министара, владе ентитета и пословна заједница формирати радну групу која ће проћи кроз кључне теме како би парламенту предложили закон о којем постоји консензус.

“Забрињавајуће је да не постоји довољан степен спремности за разговор. Било шта да предложите постаје црно или бијело и прије разговора о томе шта доноси једно или друго рјешење. Опште правило треба да буде да рјешавамо оно о чему се можемо договорити, а да ствари о којима нема консензуса остављамо за касније. Желим да Савјет министара буде тијело које ће доносити одлуке у интересу грађана”, поручио је Тегелтија.

Говорећи о НАТО-у као једној од тешких тема, Тегелтија је истакао да се зна ко доноси одлуке и да је Република Српска усвојила резолуцију о војној неутралности.

“Нисам сигуран да је спремна да је мијења. Усвојен је Програм реформи, а не АНП. АНП који је раније предложен за усвајање и Програм реформи нису исти документи. Опозиција из Републике Српске још не може да вјерује да је напустила власт на нивоу БиХ и сада жели да сву одговорност пребаци на нас, што је видљиво и из њихових тврдњи о споразуму са Турском о набавци наоружања. Овај споразум је давно усвојен, када су они били власт”, додао је Тегелтија.

Он је поручио да је пут БиХ ка ЕУ један од приоритета, изразивши очекивање да ће БиХ до самита ЕУ у Загребу реализовати одређени број кредибилних мјера и да ће за то добити подршку.

“Договорили смо се да ће предсједници влада ентитета заједно са Савјетом министара одредити људе који ће се бавити само процесом европских интеграција. У вези са тим постоји много усаглашених ствари и њих треба реализовати. Не постоји велики ентузијазам на свим нивоима власти да се ради на овим реформским процесима, али постоји довољан број људи који може водити успјешно пут према приближавању ЕУ”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, БиХ не може сама ријешити мигрантску кризу, већ је за то потребна сарадња са сусједима које није било у претходном периоду.

“Потребна је и сарадња са међународном заједницом, иако се нећемо сагласити са неким њиховим приједлозима јер имају амбицију да од БиХ направе спаваоницу за мигранте без обзира на то што они желе да иду даље. Мигрантска криза има неколико аспеката - од хуманитарног до безбједносног. Ако могу да нам неконтролисано преко границе дођу мигранти тако могу да дођу и сви други”, упозорио је Тегелтија.

Осврћући се на односе са сусједним земљама, Тегелтија је рекао да су односи БиХ са Хрватском и Србијом били у најмању руку чудни, наводећи да је најчудније да такву атмосферу нису креирали ни министри иностраних послова, ни чланови Предсједништва БиХ и предсједници.

Према његовим ријечима, ти односи морају бити поправљени и ријешена питања која су једноставна.

“Потребна је само добра воља да буду ријешена. Морамо се уздржавати од тешких ријечи и мора постојати одговорност свих страна. Србија и Хрватска су наши најзначајнији спољнотрговински партнери и они морају да буду свјесни колика је њихова спољнотрговцинска размјена са нама и да не правимо оно што се дешава на граници са Хрватском гдје су наши градови блокирани и не могу да функционишу”, навео је Тегелтија.

Он је нагласио да треба ријешити питање граница и протока робе, изражавајући увјерење да ће овај сазив Савјета министара имати бољу комуникацију са сусједима.

Тегелтија је рекао да Хрватска не показује расположење за добросусједске односе када је ријеч о намјери одлагања радиоактивног отпада на Трговској гори у близини границе са БиХ.

Предсједавајући Савјета министара је најавио да ће се 29. јануара састати са предсједником Србије Александром Вучићем приликом његове посјете Мркоњић Граду, те да ће му бити задовољство да Вучић буде у његовом граду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.