Tегелтија: Eнтитетима теку обавезе по основу кредита који још нису добили

“Лично мислим да је овдје ријеч о неразумијевању. Веома је мало спремности да се разговара о преносу средстава. О томе се у овом тренутку разговара само путем саопштења, односно медија”, нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да се аранжман са ММФ-ом у суштини састоји из два дијела, политичког и техничког.

“Политички дио подразумијева да се прво дефинишу услови аранжмана са ММФ-ом, износ кредита који је дефинисан /330 милиона евра/, затим договор о финансијским условима, року отплате, року за грејс период, износ камате и питање расподјеле средстава између ентитета и Брчко дистрикта. Тај политички дио око аранжмана смо завршили још 11. априла”, подсјетио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, технички дио подразумијевао је да ММФ уплати средства БиХ, ентитетима и Брчко дистрикту, а да Централна банка, која је у овом тренутку само фискални агент, та средства пренесе власницима на основу инструкција и меморандума.

“Ми се у овом аранжману налазимо у техничком дијелу и то на његовом самом крају када је потребно само да Централна банка пренесе средства на рачуне ентитета и Брчко дистрикта. Нажалост, неко жели да представи ово као политичко, па чак и национално питање”, објаснио је Тегелтија.

Говорећи о буџету БиХ, чије се усвајање очекује наредне седмице, Тегелтија је навео је да његов и став представника Републике Српске да буџет треба да буде апсолутно прилагођен новонасталој ситуацији изазваној вирусом корона.

“То подразумијева да треба да се одрекнемо свега онога што није неопходно и да та средства покушамо да усмјеримо онима којима су најпотребнија у цијелој БиХ”, нагласио је Тегелтија.

Предсједавајући Сајета министара оцијенио је да у овом тренутку не треба да буде градње нових објеката, куповине аутомобила, намјештаја, те свих других непотребних трошкова који могу да сачекају неко друго вријеме.

“Износ средстава који је на располагању заједничким институцијама, неће бити мањи од онога који смо имали на почетку, а дио средстава који ће постојати након уштеда на многим позицијама треба да се стави на располагање онима који су претрпјели огромну штету током пандемије”, навео је Тегелтија.

Он је додао да ниво БиХ нема надлежност када је ријеч о привреди, али постоје многе области којима се може помоћи са тог нивоа од сектора информисања, културе, спорта и слично.

“Постоји и могућност да уштеде које се направе на нивоу БиХ пренесемо директно ентитетима и да их они користе за своје фондове из којих ће финансирати новонастале трошкове”, појаснио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара је истакао да је БиХ добила битку са пандемијом вируса корона у смислу заштите здравља грађана, јер се адекватно и на вријеме реаговало, али посљедице које су се десиле, након шока у здравственом сектору, показују да озбиљнији проблем тек настаје.

“Ту је проблем с великим бројем отказа што имамо у Федерацији БиХ, али и проблем оних који су почели да раде али су у веома тешким условима. Да би се ова криза савладала и превазишла биће потребна значајна финансијска средства која, прије свега, мора да обезбиједи БиХ, односно ентитети јер су здравство, образовање и привреда у њиховој надлежности”, појаснио је Тегелтија.

Напомињући да су све мјере које су до сада донијели ентитети краткорочне, предсједавајући Савјета министара изразио је очекивање да ће на нивоу БиХ доћи до креирања заједничког програма с којим ће наступити према међународним финансијским институцијама и покренути инвестициони циклус у БиХ.

“Сматрам да без значајнијег раста инвестиција, који би био већи чак и од оног који смо планирали прије пандемије у БиХ, тешко можемо у кратком временском периоду да савладамо економске посљедице пандемије”, навео је Тегелтија.

Он је напоменуо да ће Савјет министара, у дијелу својих надлежности и политика, које проводи у области економије, бити апсолутна подршка ентитетима који ће имати највећи терет у превазилажењу посљедица пандемије.

Оцјењујући сарадњу Савјета министара са премијерима Српске и ФБиХ Радованом Вишковићем и Фадилом Новалићем, Тегелтија је нагласио да су почели одлично да раде, те да се након прекида комуникације због пандемије, поново враћају заједничком раду.

“Формирали смо радну групу, у којој су премијери ентитета са предсједавајућим Савјета министара и министрима из области финансија, да покушамо да направимо одговор на економске посљедице ове пандемије. Свјесни смо да ћемо наше програме морати 'препаковати' и да је важно да заједнички направимо један програм у име БиХ те да га представимо свима за које мислимо да нам могу помоћи у његовој реализацији”, објаснио је Тегелтија.

Говорећи о чињеници да још нису именовани директори институција на нивоу БиХ, Тегелтија је у интервјуу за Срну рекао да због тога није превише разочаран.

“Бошњачке страна жели да разговоре о расподјели позиција у заједничким институцијама вратимо на почетак са становишта подјеле тих позиција по националном кључу. Република Српска нема ништа против тих разговора, али сматрамо да док се не постигне нови договор треба да се поштује онај који је сада на снази”, истакао је Тегелтија.

Када је ријеч о овим именовањима, Тегелтија је навео да се БиХ налази у раскораку између немогућности да се постигне нови договор и неспремности да се испоштује стари.

“Успјели смо да дефинишемо да изабраним људима дамо мандате вршиоца дужности, да знају да су одговорни и уколико не буду извршавали своје позиције да Савјет министара једноставно може да их разријеши”, истакао је Тегелтија.

Одговарајући на питање да ли постоји владајућа већина у БиХ, Тегелтија је нагласио да се на појединим питањима формира она већина која је усаглашена код избора Савјета министара и руководства парламента, а да се онда обично формира нека друга већина против ставова Републике Српске.

“Да би се то десило морају све политичке странке из Сарајева да гласају 'за' и морају да имају апсолутну подршку СДС-а и ПДП-а. Највеће изненађење у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ за мене је управо то да су СДС и ПДП увијек на страни сарајевских политика када се гласа против става Републике Српске”, истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, то су ствари које треба да рјешавају политички лидери, али да није добро да се они који формирају већину прије сједнице парламента не усагласе о томе како ће гласати или да се на самој сједници неусаглашено уврштавају тачке дневног реда.

“Због тога нису изненађење неке поруке које су ових дана слали политички лидери”, закључио је Тегелтија.

Када је ријеч о локалним изборима у БиХ који треба да буду одржани ове године, предсједавајући Савјета министара истакао је да избори треба да буду одржани, али да све ово што се данас дешава у вези са Централном изборном комисијом /ЦИК/ доводи у питање легитимитет кључне институције која треба да потврди ваљаност избора.

“С једне стране, веома је јасно да су прекршене процедуре приликом избора нових чланова ЦИК-а, док је друга ствар то што су изабрани људи код којих је у директном сукобу оно што су радили у претходном периоду са позицијом у самом ЦИК-у”, истакао је Тегелтија.

Он је напоменуо да му је нејасно зашто су неке политичке партије, које су гласале за избор нових чланова ЦИК-а, биле спремне да прекрше те процедуре.

“Мотив за ово је, прије свега, да се не десе локални избори или да се десе што касније, јер су они који су инсталирали своје људе у ЦИК-у свјесни неуспјеха који ће имати на локалним изборима. Други мотив је покушај да се на избрима 2022. године покуша помоћи онима који мисле да могу поправити свој изборни резултат”, навео је Тегелтија.

Он је у интервјуу за Срну изразио очекивање да ће Суд БиХ избор чланова ЦИК-а вратити на почетак, те да они буду изабрани у редовној процедури како је то дефинисано законом.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.