Тадићева не вјерује да ће бити испоштовани рокови из ревидиране стратегије
САРАЈЕВО - Главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић не вјерује да ће бити испоштовани рокови из Ревидиране стратегије за процесуирање предмета ратних злочина, а један од разлога је што се са њеним усвајањем каснило двије године.
"Ми смо направили Акциони план за 2021-2023. годину у који смо уврстили све предмете ратних злочина по познатим извршиоцима, али има ту и предмета ексхумација и предмета по непознатим извршиоцима. Настојаћемо да извршимо у што већем обиму предмете ратних злочина, али да ли ће се у томе успјети нисам сигурна", рекла је Тадићева.
Она је навела да је Тужилаштво БиХ учествовало у изради ревидиране стратегије и да је испунило све препоруке које је донио Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/, те да су поступали према препорукама судије Корнер.
Тадићева је рекла да је Тужилаштво и поред пандемије у прошлој години показало велику одговорност, те да су резултати на завидном нивоу с обзиром на услове у којима се радило.
Тадићева је истакла да Тужилаштво БиХ приликом распоређивања предмета примјењује ЦМС систем.
"Подигнуто је 180 оптужница против 284 лица од чега је 16 оптужница за ратне злочине против 45 лица, док је за организовани криминал подигнуто 135 оптужница против 203 лица", навела је Тадићева.
Она је додала да је слична ситуација била и годину раније и да су за ратне злочине подигнуте 24 оптужнице против 47 лица, а за организовани криминал 123 оптужнице против 221 особе.
Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец је током представљања извјештаја о раду Суда БиХ за 2019. и 2020. годину рекао је да је динамика рјешавања предмета зависила од прилива предмета и да је нелогично да је за Суд БиХ прописана већа норма него за Тужилаштво БиХ.
"За тужиоце је предвиђено да донесу четири одлуке годишње и могу испунити норму јер у то спада, осим подизања оптужнице, и одлука о обустављању истраге и наредба о непровођењу истраге", рекао је Дебевец.
Он је нагласио да је у прошлој години подигнуто 16 оптужница за ратне злочине и запитао како је могуће остварити норму.
Дебевец је додао да у предметима ратних злочина није било суђења јер су многи оптужени недоступни и да због епидемиолошке ситуације свједоци нису могли долазити на рочишта, те да у судници због епидемиолошких мјера није могло присуствовати више од 30 људи, а у неким предметима ратних злочина има и више од 500 свједока.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
