Свјетска банка: Пандемија ће повећати дугове земаља западног Балкана

То је, између осталог, наведено у новој серији биљешки Свјетске банке, које сагледавају утицај Ковида-19 на фискалну политику, финансијски сектор, јавни и приватни сектор на западном Балкану.

Мјере за заштиту живота грађана и радних мјеста, додато је, повлаче значајне фискалне трошкове и проузроковаће раст јавног дуга.

Уз то, напомињу у Свјетској банци, све државе западног Балкана ушле су у кризу изазвану Ковид-19 са већим износима јавног дуга него што је то био случај уочи глобалне финансијске кризе из 2009. године, а то им је ограничило избор могућности за фискално реаговање и учинило их осјетљивијим – пише извјештају.

Напомиње се да су поједине земље, као што су БиХ и Сјеверна Македонија, спровеле консолидацију ограничавајући капиталну потрошњу.

- Упркос фискалној консолидацији у свим овим земљама и даље су високи расходи за обавезне ставке, и то нарочито за масу зарада у јавном сектору и пензије. БиХ и Црна Гора троше релативно мање на зараде у јавном сектору од 28 држава Европске уније (ЕУ) или мањих земаља чланица ЕУ. И социјална давања су у БиХ, Сјеверној Македонији и Србији издашнија него у мањим земљама ЕУ. Све ово указује да државе у региону имају мање флексибилне буджете и ужи простор за маневрисање у условима кризе - наводи се у извјештају.

Из Свјетске банке наглашавају да је поред тога, након двије године пооштравања фискалне политике, више држава западног Балкана попустило ове стеге, усљед чега су потрошена средства која су сада пријеко потребна.

Дефицит је у овом региону у 2019. порастао на 1,8 процената – што представља повећање од 0,6 процентних поена (пп) БДП-а у односу на годину дана раније.

- Све државе западног Балкана сада биљеже веће дугове него прије свјетске финансијске кризе, а њихове премије ризика више су него у упоредивим земљама. Овим је раније постигнути успјех поништен. Ако упоредимо пораст дуга између свјетске кризе из 2008. и 2019, видјећемо да су Албанија, БиХ и самопроглашено Косово забиљежили умјерено повећање између 13 и 17 процената БДП-а, Сјеверна Македонија и Србија раст од нешто преко 25 процената БДП-а, а Црна Гора скок дуга од близу 50 одсто БДП-а - каже се у извјештају.

Канали преноса и обим утицаја кризе зависе од земље, и крећу се од заустављања сектора саобраћаја и туризма, који чине скоро четвртину економија Црне Горе и Албаније, до нарушавања глобалних ланаца вриједности у БиХ, Сјеверној Македонији и Србији и наглог пада цијена робе на самопроглашеном Косову. Све су земље региона, стога, суочене са могућношћу уласка у рецесију.

Свјетска банка савјетовала је БиХ и остале државе  да прво размотре промјену приоритета на пољу расхода и смање неефикасност у потрошњи.

- Треба и да ојачају капацитет здравственог сектора да се припреми за могући нови талас заразе како се ограничења постепено укидају. Земље треба и да унаприједе поштовање обавеза од стране пореских обвезника да би се заштитиле од раста сиве економије, упоредо са репрограмирањем пореских обавеза у секторима погођеним кризом те да ојачају управљање јавним финансијама и јавним набавкама у циљу максималног повећања одговорности и повјерења – наведено је у биљешкама Свјетске банке.

Пословање предузећа

Посљедње поглавље анализе Свјетске банке тиче се стања у приватном сектору.

Анкетирана предузећа на Балкану наводе да је досадашњи економски утицај кризе значајан - у свим земљама, најмање 50 процената фирми у најтеже погођеним секторима било је принуђено да у одређеној мјери обустави пословање, а оне које су остале отворене забиљежиле су драстичан пад активности.

Свјетска банка закључује да ограничења ликвидности свуда представљају значајан проблем, мада се капацитет финансијског сектора да помогне у њиховом превазилажењу разликује у зависности од земље.

- Према налазима анкета спроведених на почетку кризе, велики број отпуштених радника представља разлог за забринутост, премда је изгубљено мање радних мјеста него што се можда очекивало - кажу из Свјетске банке.

Наглашавају да приступ сировинама и увозу представља мање ограничење од проблема са ликвидношћу, пада тражње и неизвјесности.

Значајне су разлике између очекивања за будућност, при чему су привредници у Албанији и БиХ највећи песимисти. У Србији и Сјеверној Македонији више од 80 процената анкетираних фирми сматра да ће утицај кризе изазване Ковидом-19 нестати за мање од три мјесеца, али то мишљење дијели мање од 50 процената предузећа у Албанији и БиХ.

Тек десет процената испитаника у БиХ очекује да ће њихово предузеће преживјети кризу.

- Пословање предузећа у БиХ у критичном је стању, а микропредузећа подносе најтежи терет. Према налазима анкете коју је спровела Фондација 787, закључно са 11. априлом укупно 72,1 процената испитаника већ је престало да послује, а 16,4 процената је прешло на алтернативне видове пословања да би опстало - наводи се у анализи.

Приближно 71,5 процената анкетираних је навело и да је криза већ имала веома негативан утицај на њихово пословање и приходе. Такође, око 11 процената казало је да су морали да одјаве запослене, а још 51,9 процената да ће то можда морати да учине ускоро. Ако до тога дође, додатно ће порасти и овако висок ниво структурне незапослености у БиХ.

- Чак 72,4 процената микропредузећа навело је да је утицај кризе изузетно негативан, у поређењу са 67,5 процената малих и 57,1 средњих предузећа који дијеле исто мишљење. Коначно, у настојању да преброде кризу, 63 процента фирми одложило је плаћање обавеза према држави - стоји у анализи.

Пад тражње је најозбиљнији изазов, наводе из Свјетске банке.

Када је од испитаника затражено да наведу највише три главна проблема, 71,2 проценат се опредјелило за смањену тражњу, још 10,4 процената навело је контракцију извоза, а 27,5 процената се пожалило на немогућност наплате потраживања од других предузећа у ланцу вриједности.

Фактори на страни понуде нису били подједнако озбиљни као шокови на страни тражње. Само 10,4 процената фирми навело је несташицу сировина и смањење обима производње као главни разлог за забринутост, док је 13,6 процената пријавио тешкоће са организацијом рада.

Ефекти су били негативнији за микро и мала предузећа него за средње и велике фирме.

Примјера ради, број ових предузећа у БиХ које наводе да су забиљежиле значајан пад прихода већи је од просјека за 12 процентних поена.

Предузећа у свим земљама су до сада апсорбовала највећи дио утицаја кризе без отпуштања радника. Само мањи број фирми опредјелио се за слање радника на принудни одмор или отпуштање: то је учинило пет процената предузећа у Србији, 11 процената у Албанији и БиХ, 19,8 процената у Сјеверној Македонији и 29,2 процената на самопроглашеном Косову.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.