Шварц-Шилинг: Нема рјешења на Балкану без уплитања САД

Танјуг
Шварц-Шилинг: Нема рјешења на Балкану без уплитања САД

САРАЈЕВО - Некадашњи високи представник ЕУ у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг оцијенио је да се САД и данас ангажују на Балкану, а да то мора јаче чинити и Европа.

Шварц-Шилинг је у коментару за Дојче веле написао да је крајем јула енглески Гардијан објавио чланак у којем се закључује да су тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон и његов тим били врло одлучни да зауставе рат у БиХ.

Према наводима објављеним у Гардијану, Клинтон је од тадашње владе у Сарајеву одмах након догађаја у Сребреници хтио да затражи да се одрекне дјела територија у корист Срба у БиХ.

Међутим, Шварц-Шилинг указује да се, ако се тај документ пажљивије прочита, може уочити један много сложенији контекст. Он сматра да су Клинтонови савјетници покушали да приказу којим све мјерама може бити остварен мир у БиХ, а да су њихови приједлози садржали и разматрање опција које су постајале много раније.

Шварц-Шилинг сматра да мир није остварен уступцима који се спомињу у чланку објављеном у Гардијану, већ конференцијом у Сплиту.

Наиме, 22. маја 1995. године у том граду су се састали предсједник БиХ Алија Изетбеговић и хрватски предсједник Фрањо Туђман и у заједничкој декларацији најавили војну сарадњу Хрватске и Босне и Херцеговине, пише Шварц-Шилинг и додаје да је том састанку и сам присуствовао.

Он тврди да је хрватска војна операција “Олуја”, која је услиједила након тога (4 - 8. августа 1995.) донела војну прекретницу и била један од најважнијих момената рата у бившој Југославији.

Шварц-Шилинг сматра да је “Олуја” окончала рат, а не НАТО и да се, захваљујући “Олуји”, ратна ситуација потпуно промијенила.

Он указује да се за то вријеме НАТО, прије свега Велика Британија и Француска, снажно залагао код Клинтона за то да операција буде заустављена, са аргументом да би могла подстаћи Србију да нападне, али да је то амерички предсједник одбио.

Шварц-Шилинг тврди да могућност отцијепљења Републике Српске ни у једном тренутку није била опција која је разматрана у Дејтону.

Коју игру игра Европа од почетка ратова на Балкану деведесетих година могло се видјети већ у мају 1993, када је Клинтон послао свог министра спољних послова Ворена Кристофера у Европу како би са својим европским партнерима размотрио разрађене планове за интервенцију, али су европски политичари реаговали одбојно и незаинтересовано, пише Шварц-Шилинг.

Он истиче да су тек савезништво између Босне и Хрватске и америчка војна подршка Хрватима успјели да зауставе рат.

“Клинтона сада оптуживати за политику нагодбе и попуштања Србима након Сребренице граничи се с извртањем прошлости”, тврди Шварц-Шилинг.

Он сматра да антиамерички чланак у Гардијану данас помаже у првом реду, како је рекао, “вјечним сецесионистима”, као што је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и наводи да је Додик промптно у изјави новинској агенцији Срна затражио да буде рехабилитована америчка идеја отцијепљења Републике Српске.

Чињеница је да је САД тада, када Европа није хтјела да дјелује одлучно и дослиједно, помогао да се дође до мира, оцијењује Шварц-Шилинг и додаје да се САД и даље ангажују на Западном Балкану, без обзира на то што се иницијативе попут оне специјалног изасланика САД-а за дијалог Беогарда и Приштине Ричарда Гренела могу оцијенити, како је написао, “као краткорочне и опасне”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана