Суспензија Дејтона опасна мисија

Вељко Зељковић
Суспензија Дејтона опасна мисија

БАЊАЛУКА - Приједлог да буде суспендован Дејтонски мировни споразум ако се Хрватима у ФБиХ након октобарских избора ускрати загарантовани статус конститутивног народа и учешће у власти, у рангу је немогуће мисије.

Каже ово за “Глас Српске” професор Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић коментаришући јучерашњу објаву на друштвеним мрежама америчког адвоката хрватских коријена Луке Мишетића који је написао да је дошао у БиХ и Хрватску како би с хрватским званичницима разговарао “о правној основи међународног права за суспензију овог споразума”.

- Бојим се да је то неизводљиво, јер да би до тога и дошло, потребно је спровести исту процедуру као и када је овај мировни споразум потписан. Нису само Хрватска или Србија потписнице истог, ту је и Русија, САД. Не треба заборавити ни Вашингтонски споразум који је регулисао односе унутар ФБиХ. Стога нисам баш сигуран да је све ово могуће и изводљиво. Али видјећемо, можда он има неке јаче аргументе - каже Поповић.

Положај Хрвата у ФБиХ је, према ријечима Поповића, уистину неповољан и катастрофалан због доминације Бошњака и покушаја стварања грађанске државе, али исту судбину доживљава и српски народ у БиХ. 

Адвокат и потпредсједник НСРС Милан Петковић сматра да Мишетић сигурно има велико адвокатско искуство у међународном праву, те да стога не би требало олако схватати његове поруке.

- Као прво, морамо бити свјесни чињенице да је Хрватска потписница Бечке конвенције о међународним уговорима, те да је у члану 26. прописано да се они морају поштовати. Ако би Хрватска, евентуално, донијела одлуку да се повуче из Општег оквирног споразума, морамо бити свјесни чињенице да се ради о само једном уговору и да ту постоји још 12 посебних анекса. Један од њих је и Анекс 4, односно Устав БиХ. Значи, уколико би дошло до овога о чему он говори, то не би утицало и на Устав БиХ. Да закључим, његов приједлог има своју тежину и о њему се може расправљати, али мислим да би у коначници то могло довести само до великог правног проблема и међународног спора са несагледивим посљедицама - сматра Петковић.

Подсјећања ради, Мишетић је крајем прошлог мјесеца први пут изнио ово мишљење наводећи да Хрватска и Србија имају право да, рема међународном праву, раскину Дејтонски мировни споразум, укључујући и дејтонски Устав, као резултат кршења Дејтона од стране БиХ. Објашњавајући тада овај свој став, он је појаснио како је основ Дејтонског споразума право Срба, Хрвата и Бошњака као конститутивних народа на равноправност.

- Уставно начело колективне равноправности конститутивних народа, које произлази из означавања Бошњака, Хрвата и Срба као конститутивних народа, забрањује било какву посебну привилегију за један или два од ових народа, било какву доминацију у структурама власти или било какву етничку хомогенизацију кроз сегрегацију засновану на територијалној одвојености - поручио је тада Мишетић.

Упозорио је и како је у посљедње вријеме евидентно да бошњачке политичке странке намјеравају искористити предстојеће изборе како би Хрватима одузеле статус конститутивног народа и свеле их на националну мањину.

- То би било кршење једног од темељних стубова дејтонског Устава. БиХ стога има материјалну обавезу према Хрватској и Србији да поштује права три конститутивна народа. Као потписнице овог међународног уговора, свака од три земље има право суспендовати Дејтонски споразум у случају материјалног кршења од стране једне стране, или га раскинути ако двије од три стране утврде да је трећа страна материјално прекршила овај споразум. То јасно произлази из члана 60. Бечке конвенције о праву међународних уговора - поручио је Мишетић на свом “Твитер” профилу.

Он се на друштвеним мрежама похвалио да је о овим питањима разговарао и са европарламентарком Жељаном Зовко.

Југословенски сценарио

Њемачки дипломата Кристијан Шмит у јучерашњем интервјуу “Вечерњем листу” поручио је да је Хрватима потребно обезбиједити сва политичка права уколико се жели “спријечити оно што се догодило Југославији”. Како је навео, у БиХ није “ријеч о већини и мањини, него о земљи која има три заједнице и три конститутивна народа”. На крају је и поручио како је важно да Дејтонски споразум остане на снази, јер је то и даље темељ за БиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана