Штрбац: Одблокирати поступак против хрватских пилота пред Вишим судом у Београду

"Безразложно је мировање овог поступка пред Вишим судом у Београду. Како можемо очекивати од Загреба да суди починиоцима овог злочина и других злочина над Србима ако правосуђе Србије то само не ради?", рекао је Штрбац Срни, након парастоса на Петровачкој цести у мјесту Јањила, код Босанског Петровца гдје је данас присуствовао обиљежавању 29 година од бомбардовања српске избјегличке колоне у погрому "Олуја".

Према његовим ријечима, у овом предмету запело је код питања да ли су оптужени хрватски официри и пилоти који су по командној одговорности оптужени примили позиве.

"За Виши суд у Београду је непотребно да чека овај доказ и никад га неће добити, јер се хрватска Влада на службеном сајту огласила да не признаје и неће поступати по београдској оптужници", појаснио је Штрбац.

"Србија има све правне алате да суди за ратне злочине почињене над Србима на подручју бивше Југославије", нагласио је Штрбац и додао да се породице жртава страдалих на Петровачкој и Приједорској цести и даље питају зашто се не суди у одсуству хрватским пилотима који су починили овај злочин.

Кривично ванпретресно вијеће Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду 3. јуна 2022. године потврдило оптужницу Тужилаштва за ратне злочине због гранатирања избјегличких колона крајишких Срба 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести против четворице високих хрватских официра и пилота због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва у саизвршилаштву.

На Петровачкој цести у мјесту Јањила у општини Босански Петровац данас је служен парастос погинулима српским цивилима у бомбародвању хрватске авијације 1995. године у погрому "Олуја", прислужене су свијеће и положени вијенци и цвијеће на споменик.

Обиљежавању су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске Жељко Будимир, представници "Веритаса", породице убијених Крајишника.

Хрватска авијација убила је тада најмање 12 људи, међу којима и четворо дјеце.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 или 65 одсто цивила, а међу њима три четвртине оних који су у том тренутку били старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.