Старчевић: Старим студентима више неће бити продужен рок

Ово је поручила помоћница министра за високо образовање РС Јелена Старчевић, стављајући коначно тачку на тему за коју и даље влада велико интересовање. Она категорично поручује да такозваним старим студентима неће више бити продужен рок за полагање испита.

Рок за завршетак по започетом плану и програму, условима и правилима студија истекао је 31. октобра 2020. године. То се односи на четворогодишње студије, а за студенте на петогодишњим и шестогодишњим старим програмима рок истиче 30. септембра 2022. године, преноси Српска Инфо.

– Разлога је неколико, а на првом мјесту то је чињеница да је поновно продужавање рокова за завршетак студија по раније важећим наставним плановима и програмима противно јавном интересу. То значи да стари наставни планови и програми не нуде компетенције, знања и вештине који одговарају данашњим потребама тржишта. Потребно је још једном напоменути да старим студентима није забрањено да наставе студије, јер су се такве дезинформације појављивале у медијима. Ови студенти, свакако, могу наставити студије, али по новом наставном плану и програму, што је и била иницијална идеја "Болоње", која је наведена још у Закону о високом образовању из 2006. године. Такође, број испита који додатно морају полагати није драматично велики, те су неосновани наводи да ови студенти требају студирати испочетка – каже Старчевићева у интервјуу за Српскаинфо. 

Када је уписана посљедња генерација „старих студената"?

Посљедња генерација уписана је прије 15 година. Они који су уписали тада до данас су имали преко 28 семестара, преко 120 редовних рокова, с тим да су као апсолвенти имали могућност да сваки мјесец излазе на испите. Морам да напоменем да међу „старим студентима" имамо и оне који су уписали Универзитет у Бањалуци и Источном Сарајеву 90-их година. Такође, трошкови одржавања старих програма су велики. За сваки наставни предмет који студент полаже, а нема га у важећем студијском програму, високошколска установа треба издвојити додатна средства за ангажовање додатних наставника. За неке предмете више нема наставника који имају адекватан избор у звање, јер је вријеме учинило своје и за неким дисциплинама више не постоји потреба, неке су превазиђене и слично. 

Стари студенти могу наставити студије, али по новом наставном плану.

У овој академској години на јавне универзитете уписано је 658 студената више него лани. Шта је по узрок томе?

Новим Законом о високом образовању из јула 2020. године омогућили смо да сви студенти, који први пут уписују први и други циклус студија, а који су некада спадали у категорију „буџетски" и „суфинансирајући", сада буду финансирани из буџета. Практично, ови студенти немају никаквих трошкова на студијама, јер њихово студирање финансира Влада РС. Чињеница да су потпуно финансијски растерећени, а да могу студирати на акредитованој високошколској установи која својим квалитетом задовољава све европске стандарде, ове је године опредијелила значајно већи број студената да одаберу један од два домаћа јавна универзитета.

Да ли ће политика бесплатног судирања бити настављена?

Влада Српске ће свакако наставити с политиком бесплатног студирања у наредним академским годинама, јер је то прописано и законом. Циљ нам је да број високообразованих младих људи у Српској достигне проценат који постоји у развијеним земљама европског простора високог образовања. Ово је такође одлична прилика за наше јавне универзитете да задрже постојеће и запошљавају нове наставнике, сараднике и младе научнике, да иновирају програме и да понуде студентима савремена знања, вјештине и компетенције који су конкурентни на европском тржишту рада.

Хоће ли неки смјерови на факултетима бити укинути или привремено залеђени, како би се ускладили с тржиштем рада?

О томе ће се изјаснити Савјет за високо образовање, на основу анализе низа података и показатеља неопходних за израду Мреже високошколских установа. Могуће је да ће донијети одлуку да се на поједине студијске програме одобри упис једну или двије године, па се за наредних три године рецимо, упис не одобрава. То је уобичајена пракса код планског креирања високообразовног кадра.

Шта представља Мрежа високосколских установа?

Мрежа високошколских установа је плански документ који доноси Влада РС на период од двије године на приједлог Савјета за високо образовање РС, а који ће нам омогућити да стратешки доносимо одлуке када је у питању развој високог образовања. Овај документ ће садржавати попис свих постојећих високошколских установа и студијских програма с њиховим географским распоредом и научном области у којој изводе студије, те пројекцију за наредне двије године у погледу потреба тржишта рада и јавног интереса за школовањем одређеног високообразовног кадра. Ријеч је о изузетно сложеном документу који ће бити резултат анализе свих релевантних показатеља као што су стање на заводима за запошљавање, гране привреде које су развијене у конкретним дијеловима Републике и исказане потребе послодаваца за одређеним кадром, стање на високошколским установама у погледу расположивости наставног кадра, броја студената, жеље и склоности средњошколаца на завршним годинама и други показатељи који ће нам омогућити да креирамо реалну слику стања и потреба. Сваки нови студијски програм и нова високошколска установа морају бити у складу с Мрежом високошколских установа; у супротном, не могу уопште ући у процес почетне акредитације.

Асистенти напомињу да су преоптерећени бројем часова због чега им не остаје довољно времена за научно истраживање.

Закон не одређује број часова предавања и вјежби на појединим студијским програмима и појединим предметима. То је у искључивој надлежности високошколских установа. Закон поставља само горњу и доњу границу за број часова наставе седмично, а то је минимално 20 и максимално 25 часова наставе. Све унутар тога уређује високошколска установа, односно предметни наставник и научно-наставно, односно умјетничко-научно-наставно вијеће. Уколико асистенти имају примједбе на број часова, о томе би морали разговарати с предметним наставником.

У академској заједници признају да се нису баш најбоље снашли током пандемије.

Министарство има потпуно другачије податке. Резултати спроведених анкета кажу да су студенти задовољни начином на који су високошколске установе реаговале у стању епидемије те да су, што је веома интересантно, задовољнији залагањем и радом наставника него својим залагањем. Министарство је, током пандемије, редовно разматрало извјештаје високошколских установа који су говорили да се настава одвија, на неким установама уживо, на неким комбиновано, а на неким онлајн, али да се редовно одвија, што је веома важно. Летњи семестар 2019/20. и зимски семестар 2020/21. године, који управо завршавамо, у потпуности су имплементирани у складу са законом и уредбом која је донесена за вријеме ванредног стања. 

Дакле, квалитет наставе није нарушен?

Студентима смо омогућили седам испитних рокова од јуна до октобра 2020. године и продужили академску годину за мјесец дана, тако да нису имали штетних посљедица по квалитет наставе и број испитних рокова. Такође, високошколске установе су уважавале све посебне случајеве немогућности изласка на испите због изолације или болести, те таквим студентима омогућили накнадне термине за полагање испита.

Колика су улагања у стипендије?

У 2020. години Министарство је издвојило два милиона марака за стипендије, од тога 191.000 КМ за стипендирање наших студената који студирају у иностранству. Преостали износ додјељује се студентима у четири категорије. Студенти добијају по 200 КМ мјесечно, укупно 2.000 КМ за десет мјесеци, док студенти у иностранству добијају 2.700 КМ за први циклус, 3.200 КМ за други циклус и 3.700 КМ за трећи циклус. У буџету за 2021. годину планиран је исти износ средстава за стипендије иако је ова година изузетно тешка за буџет и представљаће годину штедње по свим основима.

Колико је лани издвојено за суфинансирање исхране и смјештаја?

Министарство је такође, у 2020. години издвојило 4,2 милиона КМ за суфинансирање исхране и смјештаја редовних студената у установама студентског стандарда. Смјештај се суфинансира у износу од 1,50 КМ по једном студенту дневно, а исхрана 3,50 КМ, односно пет КМ дневно по студенту. За ЈУ Студентски центар „Никола Тесла" Бањалука одобрава се до 25 одсто додатних средстава у односу на износ намијењен за исхрану због додатних трошкова исхране студената који нису смјештени у овом Студентском центру. 

Каква је улога Савјета за високо образовање?

Савјет сада, по новом Закону о високом образовању, игра значајну улогу у доношењу одлука и креирању образовне политике. Умјесто некадашњих 11 чланова академске заједнице, Савјет сада чини 17 чланова, од којих су четири представника привреде. Укључивање представника привреде у рад Савјета и планирање образовне политике од непроцјењивог је значаја за повезивање система високог образовања са тржиштем рада. Представници привреде ће имати значајну улогу приликом оцјене елабората о оправданости оснивања нових студијских програма и нових високошколских установа. Савјет такође, осим што доноси Мрежу високошколских установа, даје мишљење на стандарде за почетну акредитацију и стандард за акредитацију, даје препоруке Министарству о уписној политици, предлаже моделе финансирања, критеријуме за категоризацију научних часописа и услове за избор у научно-наставна звања и друго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.