Шта се крије иза приједлога стварања “Европске геополитичке заједнице”: Брисел би да стави Балкан на поводац

Вељко Зељковић
Шта се крије иза приједлога стварања “Европске геополитичке заједнице”: Брисел би да стави Балкан на поводац

БАЊАЛУКА - Иза француске иницијативе да буде основана “Европска геополитичка заједница”, у коју би поред чланица Европске уније требало да буду укључене и све земље западног Балкана, крије се покушај политичког одвајања овог региона од руског утицаја.

Сматра ово стручњак за међународно право, професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја, објашњавајући да се на овај начин жели простор Балкана више политички везати за Брисел, а посебно у узаврелом времену поларизације у међународним односима Русије и Запада.

- У Бриселу сматрају да на Балкану постоје политике које су блиске руској и поједини европски званичници то на овај начин желе елиминисати. Ова заједница неће инсистирати на неким високим економским, већ прије свега на политичким стандардима. Други мотив је, а што је у неколико наврата истакао и француски предсједник Емануел Макрон, који је први изнио ову идеју, јесте и да се земље које још нису чланице ЕУ задрже у фокусу Брисела и пружи им каква-таква нада да ће једног дана постати чланица овог европског друштва. Такође, мишљења сам да Макрон на овај начин жели појачати улогу Француске у Европској унији. Да закључим, ради се о једној добро израчунатој и промишљеној француској иницијативи -  истакао је Шолаја.   

Слично мишљење дијели и политички аналитичар из Београда Александар Павић, појашњавајући да се ради о још једној сурогат заједници, која би требало да обавеже и под окриље Брисела стави и увуче и оне земље за које је пријем у Европску унију недостижни циљ и у наредних десет или двадесет година.

- Намера је да се балканске државе задрже у вечитом предсобљу, али са нешто већом шаргарепом. Брисел и поједини европски званичници на овај начин показују да се не желе ни на који начин обавезивати према балканским земљама, а што сигурно неће бити у обрнутом случају. Предлагачи ове иницијативе, а што каже и само име ове нове заједнице, желе да геополитички заокруже овај простор уз најмању цену. Желе ове просторе да ставе под своју јачу политичку контролу. То, сликовито речено, личи на стављање повоца или узице о врат балканским земљама, а која ће, кад то политички затреба бирократама у Бриселу, бити по потреби затегнута - каже Павић.       

Предсједник Европског савјета Шарл Мишел недавно је поново у Бриселу иницирао стварање “Европске геополитичке заједнице” и постепено укључивање земаља западног Балкана у поједине секторске политике Европске уније.

Како је појаснио, том геополитичком заједницом требало би да управљају челници држава који буду у њој, а главно подручје сарадње требало би да буде спољна политика.

Италијанска иницијатива

Сличну идеју недавно је изнио и бивши италијански премијер Енрико Лета, који је предложио стварање Европске конфедерације коју би чинило 27 држава чланица ЕУ, шест земаља западног Балкана, те Украјина, Молдавија и Грузија. Он је истакао да се таква конфедерација може створити одмах по завршетку рата у Украјини. Мишљење Макрона, Мишела и Лета је и да је немогућ убрзани процес приступања поменутих земаља у ЕУ, јер би то довело у питање јединствено тржиште и отежало функционисање Уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана