Шта је прије 15 година говорила судија Уставног суда БиХ Сеада Палаврић: Политичка дискусија прекројена у пресуду

Међу онима који су гласали за ту одлуку била је тадашњи посланик СДА, а садашњи судија Уставног суда БиХ Сеада Палаврић. Она је у својој дискусији као одговор на питање на основу чега се то земљиште сматра државном имовином навела потпуно идентичне разлоге као у недавној пресуди Уставног суда којом је Републици Српској оспорено право власништва над пољопривредним земљиштем на територији Српске. Према тумачењима упућених, то не говори о принципијелности Палаврићеве, већ управо о политичком карактеру спорне пресуде Уставног суда.

С друге стране, чињеница да су сви тадашњи српски посланици у Представничком дому БиХ гласали за одлуку о продаји земљишта Амбасади САД, према тврдњама саговорника “Гласа” упућених у ситуацију, говори о њиховој политичкој кратковидости и лаковјерности.

Ипак, међу онима који су препознали да би та одлука касније могла да изазове реперкусије и проблеме био је тадашњи посланик СНСД-а Никола Шпирић. Он је у својој дискусији коју посједује “Гласа Српске” упитао “да ли имовина о чијој продаји се одлучује и сва имовина такве врсте јесте државна имовина с којом држава може да располаже”.

- Да ли је дефинисано оно што је државна имовина у БиХ, да би се она могла продавати на овакав начин? Бојим се да ће се у догледно вријеме појављивати на другим мјестима овакве ствари које могу бити формалноправно спорне?! Да ли је то иједним другим законом дефинисано и волио бих да знам, на који закон се може позвати - упитао је Шпирић.

Он је оцијенио да можда ништа није спорно, али да би, ако постоји објашњење, било добро да то посланици знају.

- Ја знам да постоји Комисија за државну имовину, али би добро било да имамо јасну ствар, да послије формалноправно не уђемо у нешто што може бити ружна политичка прича - упозорио је Шпирић.

На његову дискусију надовезала се Сеада Палаврић која је као аргументе навела Споразум о сукцесији и чланове Устава БиХ на које се позвао Уставни суд БиХ када је прогласио неуставним члан 53. Закона о пољопривредном земљишту РС.

- Према Уставу БиХ, у члану 1. јасно се каже, Република БиХ чији ће службени назив од сада бити БиХ, наставља своје правно постојање по међународном праву као држава. Дакле, као држава којој према Уговору о сукцесији који је 2. јуна 2004. године коначно ступио на снагу сва непокретна имовина бивше СФРЈ постаје имовина државе на чијој територији се налазим дакле БиХ - навела је Палаврићева у посланичкој дискусији 3. фебруара 2005. године.

С друге стране, у пресуди за коју је Палаврићева гласала као судија Уставног суда наводи се да “Споразум о сукцесији недвојбено показује да је држава БиХ титулар власништва над непокретном имовином бивше СФРЈ која се распадом бивше СФРЈ налазила на територији БиХ”.

- Уставни суд је закључио да у смислу члана 1. Устава БиХ, БиХ има право наставити да регулише “државну имовину” чији је она титулар и сва питања која су повезана с појмом “државне имовине” - наводи се у пресуди.

Посланици

Посланици из РС који су 3. фебруара 2005. године гласали за Одлуку о продаји сарајевске касарне “Маршал Тиро” Амбасади САД су Милош Јовановић, Љиљана Милићевић, Момчило Новаковић и Марија Перкановић (СДС), затим Душанка Мајкић, Никола Шпирић и Милорад Живковић (СНСД), Јелина Ђурковић из ПДП-а, Тихомир Глигорић као посланик тадашње Социјалистичке партије РС, потом радикал Мирко Благојевић, независни посланик Петар Кунић и посланици СДА Елмир Јахић и Сенија Капетановић. Посланик СДС-а Ненад Мишић није присуствовао сједници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.