Шта је открила анализа ЦИК-а: Листиће поништавали најчешће из бунта

Вељко Зељковић
Шта је открила анализа ЦИК-а: Листиће поништавали најчешће из бунта

САРАЈЕВО - Неславни рекорд по броју неважећих гласачких листића на прошлим општим изборима у БиХ држе поједина гласачка мјеста у Оџаку, Горажду, Дрвару, Тузли, Живиницама, Добоју и Шипову, у којима је проценат таквих листића ишао од 20 до чак 75 одсто.

Највећи проценат неважећих гласачких листића по бирачким мјестима забиљежен је на бирачком мјесту 057А010 у општини Дрвар за ниво Предсједништва БиХ, на ком је од укупно 368 обрађених гласачких листића, неважећих било 75,27 одсто од чега празних 49,18 одсто. Велики проценат неважећих листића евидентиран је и приликом гласања за Парламент БиХ и ФБиХ. Тако је на бирачком мјесту 017А021, општина Оџак, укупан проценат неважећих гласачких листића износио 57,54 одсто, а у Горажду 40 одсто. Нешто нижа стопа забиљежена је на бирачком мјесту 038Б061 у Добоју (31) те на појединим у Живиницама (27), Шипову (18), Чапљини (16).

Показала је ово анализа ЦИК БиХ, у којој је наведено да им је циљ био да јавност у БиХ стекне детаљнији увид у ову проблематику, али и да допринесе даљем и свеобухватнијем истраживању феномена неважећих гласачких листића, односно да се покуша одговорити на питање - зашто гласачи у гласачку кутију убацују непопуњене (празне) гласачке листиће и листиће који су непрописно означени или намјерно учињени неважећим, због чега неће бити бројани, нити ће утицати на коначне резултате избора.

На примјеру Дрвара се можда може закључити због чега је толико велики проценат, јер вјероватно нису хтјели гласати ни за једног од предложених хрватских и бошњачких кандидата. Остаје дилема шта је у осталим случајевима.

Анализа резултата општих избора 2022. године, око којих је била подигнута велика прашина, показала је како проценат неважећих листића износи око седам одсто, што је дупло више од неких међународних норми. Оно што је такође интересантно јесте то да од укупног броја, удио неозначених, односно празних листића и даље чини највећи дио, више од 50 одсто. Како су навели из ЦИК-а БиХ тешко је одредити разлог због којег је бирач учинио гласачки листић неважећим, било да је оставио празан гласачки листић или га учинио на други начин неважећим.

- Неки од разлога могу бити исказивање незадовољства доступним опцијама, неинформисаност, недовољна упућеност у начин гласања и претварање важећих у неважеће гласачке листиће - истакли су из ЦИК-а.

Бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић сматра како ови подаци откривају да се у појединим срединама, и на бирачким мјестима, највјероватније много тога мутног десило.

- У случају у Дрвару велики проценти су објашњиви, баш као и у неким другим срединама, као што је рецимо и Оџак, јер је БиХ дубоко национално подијељено друштво. Има ту много и незадовољства, бунта, али очигледно и нерегуларности, јер се вјероватно неки гласови намјерно поништавају, што једино могу урадити чланови изборних комисија. Једино се на тај начин могу објаснити овако високи проценти, поготово уколико су означена два различита политичка субјекта. Тих дана све се вртјело око тога ко ће бити предсједник РС, што је онда скренуло пажњу с гласања за друге нивое власти. Вјерујем да су многи то искористили за разне махинације - истакао је Шехић за “Глас Српске”.

Опасна појава

Када је у питању велики број празних листића Шехић сматра да се ради о веома опасној појави, јер то отвара простор за многе махинације и злоупотребе.

- То оставља могућност несавјесним и корумпираним члановима бирачких одбора да приликом бројања гласова ове празне листиће сами попуне, дописивањем - каже Шехић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана