Српској недостаје све, од пекара до инжењера

Показала је то анализа Привредне коморе РС о потребама домаће привреде за кадровима, а међу испитаницима су се нашла мала, средња и велика предузећа која се суочавају са недостатком радне снаге.

- Недовољно је практично знање свршених средњошколаца и студената, тржиште је засићено кадровима који не задовољавају потребе привреде, а присутан је и све већи одлив квалитетне радне снаге - показала је анализа Привредне коморе.

Осим што недостаје радника средње стручне спреме, привреди Српске, а посебно прерађивачкој индустрији потребан је и високообразовани кадар са нагласком на велику потражњу инжењера свих образовних профила, посебно електротехнике, машинства, као и технолога у прехрамбеној, текстилној и обућарској индустрији.

Посматрано по локалним заједницама, анализа показује да Бањалуци требају сви профили, од трговаца, зидара, бравара, конобара, пекара до техничара информационих технологија, Котор Варошу зидари, обућари, возачи и ЦНЦ техничари, Бијељини пекари, столари, аутоелектричари, а Рогатици монтери и шумарски техничари. Између осталог, у многим општинама недостаје тесара, керамичара, армирача и заваривача.

У анализи је наведено да ће убрзан технолошки развој, посебно у индустријским гранама гдје је процес дигитализације на високом нивоу, захтијевати и увођење нових занимања, као и брже промјене наставних планова и програма. С обзиром на то да је систем редовног школовања и формалног образовања дуготрајан процес, осим недостајућих профила занимања, привредници указују да су потребне сталне обуке за запослене с циљем брзог прилагођавања тржишта рада потребама привреде.

То је, како наводе у Комори, био разлог за оснивање Установе за образовање “Едукативни центар Привредне коморе РС” с циљем проналаска начина за рјешавање проблема недостатка квалификоване радне снаге.

У Унији удружења послодаваца РС истичу да није новост то што свугдје фали свих профила радника.

- Чињеница је да имамо више отворених радних мјеста него радника и да ће неки морати да затворе фирме ако не буду обезбиједили боље плате. На једној страни су мале плате, али има и одлазака тамо гдје примања нису мала. Недавно је једна анкета показала да многи који одлазе не иду због малих примања, већ неће више да живе уз овакву политичку климу и нестабилност - рекао је за “Глас Српске” предсједник Уније Саша Тривић.

Готово да нема града ни општине којима не недостају конобари и кувари, а члан Управног одбора Удружења послодаваца у области угоститељства и туризма РС “Хорека” Златан Татић рекао је да ће власници многих мањих локала, који запошљавају до три радника, доћи у ситуацију да их затворе јер неће имати ко да ради.

- Ситуација је драматична, из дана у дан огласа је све више, а радника нема. Љето још није ни почело, а ако погледате у бањалучким локалима, махом раде тек пунољетни конобари, дјеца која су завршила средњу школу, тешко да ћете негдје срести искусног конобара. Иако су плате повећане, они који су окусили рад на мору немају намјеру да љето проведу овдје - упозорио је Татић. Изразио је наду да ће ове године у Бањалуци бити уписано бар једно одјељење конобара с обзиром на то да је то занимање уврштено на листу дефицитарних и да запослени у Угоститељско-трговинско-туристичкој школи у Бањалуци максимално улажу напоре да промовишу то занимање.

У школама кажу да се једино уздају у добру промоцију занимања и да ће на тај начин допријети и до ђака и њихових родитеља.

- Планирана је читава лепеза заната, а какав ће бити одзив ученика, видјећемо. У понуди је више трогодишњих занимања, од фасадера, керамичара до монтера суве градње - рекао је предсједник Актива директора средњих школа на подручју бањалучке регије Љубан Бајић. 

Предсједник Актива директора средњих школа на подручју Семберије Душко Ђурић рекао је да уписном политиком настоје ухватити корак с привредом.

- Добро смо простудирали уписну политику протеклих година и развијамо дрвопрераду, грађевинску индустрију и друга занимања - рекао је Ђурић.

Запосленост

Према подацима Привредне коморе РС, просјечан број запослених у Српској лани је износио 279.030 лица, што је у односу на просјечан број запослених у 2020. години више за 4.803 лица или за 1,8 одсто. Највеће учешће у укупном броју запослених има прерађивачка индустрија и то 21,1 одсто, а у структури запослености прерађивачке индустрије највеће учешће има област производње прехрамбених производа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.