Срђан Лазић, начелник Института за епидемиологију на ВМА у Београду: Мигранти доносе заразе, али нема разлога за страх
Масовне миграције могу да повећају ризик од ширења заразних болести, а ово што се данас дешава у вези с тзв. “балканском рутом” захтева опрез здравствених власти у региону, али ни у ком случају нема места било каквом страху од заразних болести или епидемија до којих би могло доћи због доласка становништва из Сирије, Авганистана, Либије, Ирака и Пакистана, каже у интервјуу за “Глас Српске” начелник Института за епидемиологију на Војномедицинској академији у Београду Срђан Лазић.
Истиче да је тачно да се великим миграцијама “селе” и болести, али и да тренутно нема разлога за бригу и паљење црвеног аларма због случајева заразних болести које су у посљедње вријеме откривене код неколико миграната у региону.
ГЛАС: С обзиром на државе из којих долазе мигранти, које су заразне болести које потенцијално могу да се “прелију” и на нашу популацију? Помињу се маларија, туберкулоза, колера и трбушни тифус.
ЛАЗИЋ: У земљама о којим се најчешће говори не постоје никакве посебне заразне болести са којима се ми на овим просторима нисмо у прошлости, а богами и у садашњости, већ сретали.
ГЛАС: У БиХ је забиљежено неколико случајева туберкулозе, маларије, али и шуге. Да ли је сличних случајева било у региону?
ЛАЗИЋ: Није ми познато да је било зараза међу домицилним становништвом у поменутим земљама. Забележени су случајеви међу мигрантима, што говори о добром епидемиолошком надзору над том популацијом. Када је у питању БиХ, ако су откривени појединачни случајеви, то значи и да је здравствени надзор добро одрађен. У Србији је међу мигрантима било и случајева шуге и вашљивости, па су предузете неопходне мере. Све болести које сте поменули, осим маларије, јављају се и међу домицилним становништвом. Маларију у Србији, а верујем и у региону, такође бележимо као импортовану код људи који туристички или пословно путују у земље у којој је она аутохтона. Тако да заразне болести у регион могу да унесу и путници. Нису нам мигранти неопходни за то.
ГЛАС: Да ли затварање граница према ЕУ и дужи боравак миграната на овим нашим просторима повећава ризик од појаве неких заразних болести?
ЛАЗИЋ: Не, дужи боравак подразумева, бар у Србији, и квалитетнији надзор над мигрантском популацијом, тако да се тиме ризик смањује.
ГЛАС: Како се заштитити, шта би држава требало да уради?
ЛАЗИЋ: Државе, пре свега здравствене службе, на нашем простору раде све што је неопходно. Баштинимо добро организован систем јавног здравља из некадашње нам домовине. Неопходна је, дакле, здравствена контрола миграната при уласку на одређену територију и здравствени надзор за време боравка на њој.
Опасна инфекција
ГЛАС: Недавно се у Хрватској појавила полемика о вирусној болести МЕРС, која је први пут откривена 2012. у Саудијској Арабији.
ЛАЗИЋ: Ради се тешкој респираторној инфекцији изазваној коронавирусом. Оболели су или путовали или боравили на Арабијском полуострву и у околним земљама, или су били у блиском контакту са особом која је допутовала из тог подручја. Близак контакт значи да живе са том особом или су је неговали за време болести. Случајеви су у Европи забележени у Великој Британији, Холандији, Аустрији, Грчкој, Италији, Турској... У земљама у нашем региону, колико ја знам, нису.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
