Срби осуђени на скоро 4.000 година затвора
Власеница - Србима, осуђеним у Хашком трибуналу и Суду БиХ, изречено је скоро 4.000 година затвора уз шест доживотних казни, док је веома мали постотак пресуда за злочине над српским народом, а политика је та која утиче на рад правосудних органа, истакнуто је у Власеници на конференцији о раду правосудних институција и процесуирању ратних злочина.
Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић указао је на поразан податак да је само 13 одсто изречених казни за злочине над српским народом пред Судом БиХ од укупно изречених казни у тој правосудној институцији.
Нуждић је нагласио да је највише Срба који су оптужени за ратне злочине и да су њима изричене и највеће казне.
Он је назвао поражавајућим да је пред правосудним органима БиХ и Трибуналом у Хагу скоро 4.000 година затвора изречено Србима, уз шест доживотних казни, те истакао да је правосуђе веома ревносно када је у питању процесуирање Срба.
“Републички центар је препознао овај проблем и активно ће учествовати у свим активностима да би пронашли рјешења и помогли оптуженим лицима, остварујући сарадњу са појединим поступајућим тужиоцима у вези са прцесуирањем злочина, гдје су у питању српске жртве”, рекао је Нуждић отварајући конференцију.
Адвокат Горан Петронијевић, члан тима одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића, рекао је Срни да политика искључиво утиче на рад правосудних институција и процесуирање предмета ратних злочина, те оцијенио да је неко на погрешан начин протумачио термин политика кривичног прогона.
“Политика кривичног прогона значи дефинисање у складу са законом и уставом, а не у односу на тренутне дневне и дугорочне политичке ствари. Нажалост, то се показало тачним и у Хагу, а и у овим трибуналчићима у региону”, рекао је Петронијевић.
Адвокат Миодраг Стојановић рекао је Срни да је и у правосуђу, као и у другим сегментима друштва, дошло до пада квалитета и моралних вриједности, те истакао да на предметима ратних злочина треба да раде најбољи и најквалификованији - истражитељи, тужиоци, судије и браниоци.
“Почећу од самокритике. Међу браниоцима има људи који нису дорасли том послу, а мисле да јесу, који улазе у предмете тотално неспремни и на шету и свог ауторитета, али и на штету слободе људи које бране. То се исто тако може односити и на тужилаштва, а рекао бих, понекад, и на неке судије, који раде ове предмете”, рекао је Стојановић.
Инспектор Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је Срни да се очито закаснило у процесуирању кривичних дјела ратног злочина, када су у питању српске жртве.
“Ако сагледамо стратегију коју су донијели Савјет министара и Парламентарна скупштина БиХ, видјећете да сва кривична дјела, која су била у приоритету и која је било потребно процесуирати за седам година, када су у питању Бошњаци и Хрвати као извршиоци, а Срби жртве, нису процесуирана и доведена до краја”, каже Тушевљак.
Он је указао на неопходност пружања помоћи свједоцима у поступку свједочења, те истакао да неко у Српској мора преузети одговорност и формирати службу која ће се искључиво бавити пружањем помоћи свједоцима.
“То је најзначајније, јер свједоци нису учене странке, многи су лаици и не знају која су њихова права и обавезе”, објаснио је Тушевљак.
Данашњи скуп у Власници одранизовала је регионална канцеларија Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
