Спреман нови удар на имовину Српске

Ведрана Кулага Симић
Спреман нови удар на имовину Српске

САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ нема надлежност да утврђује која имовина припада држави БиХ нити да врши расподјелу надлежности између ње и ентитета, већ само да тумачи и штити Устав. Свако одлучивање изван тих оквира разграђује БиХ, а дискриминација Српске предуго је на овој сцени.

Поручио је то за “Глас Српске” професор уставног права Миле Дмичић пред сједницу Уставног суда БиХ и одлуку о републичком Закону о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске, након захтјева да буде преиспитано да ли је у складу са Уставом БиХ.

Закон је, наиме, усвојен 10. фебруара у Народној скупштини Српске, након чега је прошао предвиђене процедуре и добио зелено свјетло Уставног суда РС, али га је у априлу, дан прије ступања на снагу, Кристијан Шмит са мјеста високог представника суспендовао и донио одлуку о неспровођењу све док Уставни суд БиХ не донесе став о том питању.

Готово истовремено на адресу тог суда у Сарајеву стигао је захтјев за оцјену компатибилности који су поднијели бошњачки делегати у Дому народа Парламента БиХ Бакир Изетбеговић, Амир Фазлић, Денис Бећировић, Асим Сарајлић и Муниб Јусуфовић те делегат хрватског клуба Златко Милетић, а у захтјеву је, како су рекли, “коришћена аргументација која је употријебљена у предметима којима је оспоравана надлежност Српске да рјешава питање државне имовине”.

Њихов захтјев судије Уставног суда требало би да разматрају у четвртак, а Дмичић подвлачи да ентитети нису пренијели уставно и законско право на имовину на ниво БиХ, из чега произлази закључак - да су једини титулари права на имовину и имају изворно, аутохтоно право да својим законима, на својој територији, самостално уређују ову област.

- Категорија државне имовине не постоји ни у уставној ни законодавној материји на нивоу заједничких органа и институција БиХ. Имовина припада ентитетима. Све што би се учинило у идућем одлучивању Уставног суда БиХ, можемо рећи из угла науке и струке, биће неуставан и незаконит чин, али и са теоријског и емпиријског гледишта судовање које директно угрожава правну сигурност и дерогира ентитетско законодавство - истакао је Дмичић и додао да је свако оспоравање имовине Српској неуставно.

Додао је да су дејтонска рјешења зауставила трагичне сукобе тек када је међународним споразумом остварено територијално разграничење између зараћених народа у омјеру 51: 49.

- Ентитети су добили чврст територијални омјер и тако је настала БиХ, а сада чином високих представника и Уставног суда БиХ спајамо имовину да би, заправо, растакали државу - закључио је Дмичић.

Републички званичници од почетка тврде да је имовина Српске она која се налази на њеној територији, а да институције на нивоу БиХ могу да је користе ако за то има потребе, јер је тако наведено у Дејтонском споразуму, односно Уставу БиХ.

Уз то и упркос Шмитовој забрани, из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) су раније поручили да Српска остаје при својим законима којима је дефинисала поступање са имовином на њеној територији без обзира на посљедње потезе које је повукао ОХР.

Полемике

Полемике о имовини у БиХ трају дуже од деценију и по. Прва комисија за државну имовину је успостављена одлуком Савјета министара БиХ још 2004, послије чега су услиједиле и забране располагања имовином из сједишта ОХР-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана