Смиривање инфлације тек 2023.

Наиме, предсједница ЕЦБ-а Кристин Лагард изјавила је да се очекује нагли пад инфлације наредне године. У Европској унији у октобру су потрошачке цијене, како каже, порасле за 4,1 одсто. Навела је да ЕЦБ од септембра прогнозира да ће инфлација у еврозони у просјеку идуће године склизнути на 1,7 одсто, па на 1,5 одсто у 2023. години.

- Застоји у снабдијевању и раст трошкова енергије требало би да попусте већ идуће године. То би значило и знатно нижу инфлацију, а период нормализације цијена трајаће нешто дуже. И термински уговори за енергенте показују примјетан пад цијена - рекла је Лагардова.

Међутим, економиста Александар Љубоја се не слаже са претјерано оптимистичним порукама из ЕЦБ-а, истичући да су у европској економији присутни велики проблеми, који не могу бити ријешени за кратко вријеме.

- Нереално је очекивати да већ идуће године дође до смиривања инфлације. Посебно када је познато да је на помолу нови локдаун у многим земљама. Та прича је, чини ми се, више да се смире емоције и страхови становништва - истиче Љубоја за “Глас Српске”.

Према његовим ријечима, док год је потражња за одређеним производима и услугама висока, и цијене ће бити високе.

- Како потражња буде јењавала, доћи ће и до стабилизације цијена - каже Љубоја, додајући да у идућем периоду треба пронаћи начин како повећати приходе потрошача да би се изнивелисала понуда и потражња.

То се, како каже, никако не може десити у кратком року.

- До смиривања инфлације може доћи тек крајем идуће године, а код нас највјероватније тек 2023. године можемо очекивати стабилније тржиште - сматра Љубоја.

Економиста Зоран Павловић каже да полако пролази први удар потражње, који је настао након ранијег локдауна и периода када су омогућена слободна кретања.

- Нема више те количине новца за потрошњу, што ће довести и до мање потражње. Једини проблем јесте шта ће се сада дешавати у политичким односима кад је у питању цијена нафте - наводи Павловић.

Цијене енергената утицаће, како истиче, генерално на све остале цијене.

- Када тај сегмент буде смирен, доћи ће и до смиривања инфлације. То би се могло десити тек крајем идуће године - каже Павловић.

Према подацима Републичког завода за статистику, у октобру је инфлација у Српској била 2,3 одсто и најмања је у окружењу. Међутим, предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић каже да је, незванично, код нас и дупло виша инфлација.

- За посљедња три мјесеца трошкови живота порасли су за 30 одсто. Инфлација расте и незванично је преко пет - истакла је Мишићева.

Како би зауставила вишемјесечни раст цијена, Влада Српске недавно је усвојила је измјену Уредбе о ограничавању маржи у промету робе и тиме смањила марже на основне животне намирнице. Маржа у промету на велико спуштена је са осам на шест одсто, а у промету на мало са десет на осам одсто.

Пољска

Премијер Пољске Матеуш Моравјецки изјавио је у петак да ће смањити порезе на бензин, гас и струју и обезбиједити новчану помоћ домаћинствима како би се изборили са високом инфлацијом. Моравјецки је поручио да ће порез у Пољској на бензин бити смањен на минимум који дозвољава ЕУ, односно на пет мјесеци, почев од 20. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.