Сијалице не горе у мрачним главама

Вељко Зељковић
Сијалице не горе у мрачним главама

БАЊАЛУКА - Бошњачке странке које годинама уназад из њима знаних разлога опструишу велике инфраструктурне и енергетске пројекте у БиХ, односно Српској, требало би коначно да се уразуме, јер ситуација у свијету указује на то да ће само енергетски независне земље моћи да рачунају на економску стабилност и развој.

Указује на ово све више стручњака и економиста, наводећи како је због све већих енергетских изазова када струја постаје попут сувог злата, али и времена које цури, неопходно што прије одблокирати започете пројекте и кренути у што бржу реализацију изградње стратешких објеката попут ХЕ "Бук Бијела", "Горњи хоризонти", али и гасовода који би заједно са изградњом соларних електрана обезбиједио диверзификацију енергетског сектора у БиХ и Српској па самим тим и поузданост у кризним временима.

Упозорава на ово и извршни директор за производњу и техничке послове у предузећу "Хидроелектране на Требишњици" Илија Таминџија, наводећи како подржава потез и одлуку лидера СНСД-а Милорада Додика да ће нова власт на нивоу БиХ бити формирана само са оним бошњачким странкама које обећају да ће одблокирати ове стратешке пројекте, важне не само за Српску, већ и саму БиХ.

- Стварно не могу да схватим оне бошњачке политичаре који толико причају да воле БиХ, а у исто вријеме су против кључних развојних пројеката. Не може држава живјети без инвестиција. Како ћете издржавати породицу, ако не зарађујете плату, поготово у ово данашње више него неизвјесно вријеме. Они на овај начин не блокирају само Српску, већ и БиХ - истакао је Таминџија за "Глас Српске".

Република Српска тренутно располаже са термо и хидрообјектима снаге оквирно око 1.000 мегавата, што јој омогућава да готово трећину произведене ел. енергије извезе у годинама када је повољна хидролошка ситуација. Изградњом планираних нових капацитета енергетски сектор Српске био би "јачи" за готово 60 до 70 одсто, не рачунајући планиране соларне пројекте, што би према ријечима Таминџије, омогућило БиХ да се лакше ухвати у коштац са актуелним, али и предстојећим изазовима.

Изградњом ХЕ "Бук Бијела" инсталисане снаге 93,5 мегавата могло би се производити 355 гигават-часова електричне енергије годишње, што износи више од 150 милиона евра по садашњим тржишним цијенама.

- Пет година су опструисали и изградњу Хидроелектране "Дабар". Можете ли замислити које бисмо бенефите сада имали да је она у функцији, да није било тих кочница. Након што је процес одблокиран, градња тече предвиђеном динамиком. Када буде пуштена у функцију она ће повећати биланс ХЕТ-а за чак 50 одсто - рекао је Таминџија додајући да долази вријеме када неће бити питање колико ће струја коштати, већ да ли ће је бити на тржишту.

На крају је додао и да су енергетска стабилност и ниске цијене струје, које су најниже у Европи и региону, били сигурно и добар мамац за привлачење нових иностраних инвестиција и запошљавање.

- Све то је повезано. Надам се да ће у мрачним главама тих који годинама све опструишу коначно засијати сијалица - констатовао је Таминџија, поручујући да је питање електричне енергије постало питање опстанка.

С њим се слаже и економиста Милош Грујић појашњавајући како је примјер Њемачке, која је читав свој привредни систем базирала само на јефтином руском гасу, показао да је више него неопходно градити обновљиве изоре енергије и правити диверзификацију енергетских извора.

- На тај начин би БиХ стекла додатну енергетску независност, али би и са јефтином струјом, као великом конкурентском предношћу, могла привући и значајан број инвеститора. То би требало да буде наш императив у наредном периоду - навео је Грујић.

За пет година 700 мегавата

Из Министарства енергетике и рударства Републике Српске недавно је саопштено да је укупна снага уговорених пројеката градње хидроелектрана, соларних и вјетроелектрана око 700 мегавата и да они вриједе 2,2 милијарде конвертибилних марака. Како је истакнуто, када не би било евентуалних опструкција, оне би могле бити завршене за до пет година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана