СДА никад није прихватила дејтонски компромис

Срна
СДА никад није прихватила дејтонски компромис

БАЊАЛУА - За разлику од Републике Српске, која безрезервно прихвата Дејтонски споразум и само тражи да се Устав БиХ спроводи онако како је написан, доминанта бошњачка странка СДА никада није прихватила дејтонски компромис, истиче се у другом поглављу 24.извјештаја који је Република Српска упутила Савјету безбједности УН.

У овом дијелу извјештаја наводи се да је одбијање СДА да прихвати Дејтон доказано много пута, између осталог и декларацијом од 14. септембра 2019. године у којој отворено позива на потпуно укидање дејтонске структуре.

- Позив СДА за “регионализираном државом” под именом Република Босна и Херцеговина са три нивоа власти: државни, регионални и локални, наравно, није ништа друго него позив на укидање Републике Српске и Федерације БиХ - које су круцијални елемент уставног оквира која спречава доминацију једне етничке групе у БиХ - као и кантона у ФБиХ, који су есенцијални у обезбјеђивању гласа Хрвата у управи”, наводи се у извјештају који се односи на период мај-октобар.

У другом поглављу наглашено је да је “Република Босна и Херцеговина” била унитарни режим под доминацијом Бошњака, те да је, као и Република Српска, била страна споразума који чине Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ.

Устав БиХ, наводи се даљу у извјештају, ставио је ван снаге Устав Републике Босне и Херцеговине и јасно рекао да се земља зове “Босна и Херцеговина”.

- Позив СДА на оживљавање “Републике Босне и Херцеговине”, дакле, јасно говори да ова странка жели да укине Устав БиХ, који је есенцијални елемент Дејтонског споразума - додаје се у извјештају.

Управо темељ Дејтонског споразума, додаје се у тексту, представља равнотежу интереса која је успостављена ради мира у БиХ, коју одражава двоентитетско конфедерално уређење и консоцијативна управа легитимних представника три конститутивна народа и осталих.

- Важно је не само да Срби и Хрвати буду бирани на различите функције, него спријечити бошњачку већину да их упорно прегласава у институцијама власти БиХ и ФБиХ. Ово је нарочито истакнуто питање када је ријеч о Парламенту и Влади ФБиХ - напомиње се у извјештају Савјету Безбједности.

У другом поглављу се наводи и да лидер СДА Бакир Изетбеговић често наглашава да се “мањини” /Хрватима/ не смије дозволити да блокирају вољу већинских Бошњака, те се додаје да се у октобру 2020. Изетбеговић, говорећи о Хрватима у Федералном парламенту, успротивио, како је рекао, “доминацији мањине над већином”.

- Ови ставови којима се одбијају уставни механизми заштите других конститутивних народа у потпуности су супротни темељима консоцијативне демократије, противрјече самим принципима договореним у Дејтону, а могући су само због уплитања високог представника и незаконито наметање измјена на ентитетске уставе - појашњено је у тексту.

Неки кругови, додаје се у извјештају, који се залажу за укидање уставног поретка БиХ позивају на “грађанску” БиХ без механизама заштите конститутивних народа.

- Ријеч “грађански” овдје би требало да укаже на превазилажење етничких подјела у БиХ. Међутим, у стварности ова ријеч је параван за бошњачки национализам. Пошто су Бошњаци најбројнији конститутивни народ, а према подацима из посљедњег пописа чине већину становништва БиХ, позив на жграђанскуж БиХ представља позива на државу којом владају Бошњаци за Бошњаке”, наводи се у извјештају.

У другом поглављу се објашњава да један разлог из ког је политика у другом ентитету, ФБиХ, у кризи јесте избор Жељка Комшића на мјесто “хрватског” члана Предсједништва БиХ 2018. године.

Комшић, који је изабран готово искључиво бошњачким гласовима, номинално је хрватски политичар који се залаже за политички програм СДА и Бошњака, а готово да не ужива никакву подршку међу Хрватима.

- Бошњачки политичари маргинализовали су хрватске гласаче тако што су подстицали Бошњаке да гласају за Комшића умјесто за кандидата за бошњачко мјесто у Предсједништву. Ова манипулативна тактика дала је Бошњацима два мјеста у Предсједништву, а Хрватима ниједно - наглашено је у извјештају.

У тексту се истиче да су измјене изборног закона неопходне да би се спријечило да један народ другом народу бира представника у Предсједништву БиХ, Дому народа БиХ и Федералном дому народа.

У извјештају се подсјећа да је у септембру лидер СДА изричито запријетио да ће “разбити све механизме” уведене Дејтоном којима се штите конститутивни народи и од БиХ “направити нормалну државу”.

- СДА упорно одбија да прихвати да БиХ није Дејтонски споразум учинио јединственим политичким субјектом, него је Дејтонски споразум само уважио јединственост њене историје и увео механизме заштите на основу уважавања легитимних права конститутивних народа БиХ да би се избјегла управо хегемонија коју СДА тражи - наглашава се у овом документу.

На сљедећим општим изборима, додаје се у извјештају, бошњачке странке желе да изаберу шест од 17 хрватских чланова Дома народа ФБиХ, што би бошњачким странкама омогућило да изаберу два од пет хрватских чланова Дома народа БиХ.

На тај начин, Хрвати би били маргинализовани и на нивоу ФБиХ и на нивоу БиХ.

- Не задовољавајући се тиме да манипулише само гласањем у БиХ, СДА кује завјеру да узурпира и изманипулише сам механизам изборних процеса у БиХ. У марту 2020. године, СДА је незаконито преузела контролу над Централном изборном комисијом /ЦИК/ и све од тада је злоупотребљава у политичке сврхе - наводи се у другом поглављу.

Извјештај подсјећа да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, на челу са СДА и ДФ-ом Жељка Комшића, смијенио два од седам чланова ЦИК-а и на њихово мјесто довео своје кандидате, а истовремено поново именовао два члана из редова СДА.

- Умјесто стручњака за изборно право, два именована српска члана именовала су политичке личности из опозиционих странака из Републике Српске. Овим незаконитим потезом прекршена су пословничка правила за избор чланова ЦИК-а, зато што законом утврђен поступак јавног конкурса за избор чланова никада није спроведен - додаје се у извјештају.

У извјештају се наводи да откада је преузела контролу над ЦИК-ом, СДА злоупотребљава комисију у политичке сврхе.

- С обзиром на огромне напоре и средства која је међународна заједница уложила у потписивање Дејтонског споразума прије 25 година, необјашњиво је да се сада не улаже већи труд у поштовање дејтонских принципа и спречавање њиховог извргавања, деградације и директног одбацивања незаконитом тактиком СДА, чак и када је та тактика у толикој мјери незаконита и нечувена да подрива и саму одрживост земље - закључено је у другом поглављу извјештаја упућеног Савјету безбједности.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана