Сарајевске партије траже изговоре: На Додиков приједлог одговарају случајем “Пударић”

Озбиљнији преговори о измјени Изборног закона БиХ отворени су прошле године, након што је почела с радом Интерресорна радна група, а у причу су се активно, посебно крајем године, укључили представници САД-а и ЕУ. Осим генералног побољшања изборног процеса, акценат је стављан на пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру из 2009. у предмету “Сејдић и Финци”, односно зауставила дискриминација оних који не припадају конститутивним народима, већ онима из реда Осталих и било омогућено да се кандидују на изборима за чланове Предсједништва БиХ и делегате.   

Српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик поновио је дугогодишњи став Републике Српске да нема говора о избору српског члана Предсједништва у Парламенту БиХ, али и предложио да убудуће буде биран Србин и остали из Републике Српске, директним избором, као и да за ФБиХ буде правило да се бира Хрват, Бошњак и остали.

Предсједавајућа Интерресорне радне групе за измјене Изборног закона БиХ Алма Чоло каже како има информације да представници САД-а и ЕУ долазе, а за Додиков приједлог истиче да то није рјешење које се тражи јер не треба гледати само случај “Сејдић и Финци” већ, између осталих, и онај покојног Светозара Пударића гдје је утврђена дискриминација јер се није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа с територије ФБиХ.

- По пресудама из Стразбура није довољно поменути оне који не припадају конститутивним народима. Мора се омогућити Хрватима и Бошњацима из Републике Српске да буду кандидати за члана Предсједништва БиХ, а тако и Србима из ФБиХ. Не можете гарантовати да ће бити изабрани, али мора им бити дата шанса. То говоре европске конвенције - истакла је Чоло (СДА) за “Глас”.

Шефица Клуба СНСД-а у Парламенту БиХ Сњежана Новаковић-Бурсаћ за “Глас” каже да представници бошњачких партија поново траже изговоре да преговори не уроде плодом. То се, каже, види и из изјаве функционера СДА Адила Османовића који је у дебати са ХДЗ-овим Николом Ловриновићем рекао да, што се њих тиче, не мора ни бити договора до општих избора. 

- Прича како нису спремни да разговарају док траје криза јесте изговор, јер су преговори почели много раније. Тако да је то наставак бошњачке политике којој одговора статус кво - рекла је Новаковић-Бурсаћ.

Са политичким представницима Хрвата нисмо успјели ступити у контакт, а јуче је саопштено да ће ванредно засједање Хрватског народног сабора, као кровне политичке организације, бити 19. фебруара када ће, ако пропадну преговори о измјенама закона, консолидовати редове и дати одговоре на изазове. Лидер ХДЗ-а Драган Човић није давао изјаве, а предсједник ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић потврдио је да су усагласили приједлог измјена закона и дјелимичних измјена Устава који је послат преговарачима америчке и европске администрације и партнерима. Подвукао је да је линија испод које се неће ићи легитимно представљање, конститутивност и равноправност народа, те додао да с друге стране не постоји партнер који жели рјешење, већ стални статус кво.

Скупштина

О обавезама БиХ, када се ради о извршавању пресуда Европског суда, биће ријечи идуће седмице у Стразбуру. У плану је засједање Парламентарне скупштине Савјета Европе, а многи упозоравају домаће представнике да је остало веома мало за договор, јер је већ наступила нова изборна година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.