Сандра Гојковић-Арбутина, главни и одговорни уредник Независних новина

Глас Српске
Сандра Гојковић-Арбутина, главни и одговорни уредник Независних новина

Тешко је у неколико реченица рећи све о животу, раду и визији Жељка Копање. Рођен је 21. октобра 1954. године у Котор Варошу.

Завршио је економски факултет, а новинарством се почео бавити у бањалучком "Гласу", данас "Гласу Српске". Извјесно вријеме је радио као новинар београдског недјељника "Телеграф".

Одмах након рата 1995. године оснива "Независне новине", које су имале неколико дописништава широм ФБиХ и Српске, што је, с обзиром на тадашње међунационалне односе, било незамисливо. Захваљујући својој уређивачкој политици, професионализму и објективности "Независне новине" су веома брзо постале респектабилан медиј на медијском небу.

Године 1997. Копања и сарадници успостављају "Нес радио", који данас има цјелодневно емитовање, а потом и сестринску кућу "Нес Кастра".

Како би заокружили свој производно-технички процес и афирмисали сопствени уређивачки принцип, "Независне новине" 2002. године отварају штампарију.

Драги наш Жељо, прошле године, баш у ово доба, причали смо о смрти. Изгубљена од бола због изненадног губитка мајке, неспособна да се вратим послу и животу, рекао си ми: "Сандра, сабери се! Живот и смрт се морају спојити у једну тачку, ти то знаш. Сви ћемо доћи на ту тачку, али твоја мајка би вољела да то прихватиш достојанствено. Да наставиш да живиш и да се бориш, чак и да будеш срећна. И, слушај, не говорим ти ово напамет, да те утјешим - волио бих да се моја дјеца тако понашају кад ја дођем на ту тачку. У смрти нема драме, само прихватање".

Ми, дјеца "Независних новина", који смо ту расли и одрасли, дугујемо ти достојанство и чување онога што смо знали да је твој живот. Знали смо колико ти је важно да говоримо о помирењу, о суживоту, о заједничкој будућности док су други звецкали оружјем, призивајући хаос.

С првим назнакама кризе и турбуленција говорио си нам: "Смирујте ситуацију, спуштајте тензије, сензационализам није наша прича. Инсистирајте на дијалогу, нема нама друге него живјети заједно. Ако нико други неће, ми ћемо писати о томе, нек нам и наштети. Преживјећемо ми". И научио си нас томе. Та визија, енергија и вјечити оптимизам у временима кад није било разлога за то, сви твоји напори да за исти сто окупиш наизглед непомирљиве свјетове увијек су имали исти епилог - са Жељом су сједили сви.

И сви су причали са њим о помирењу и суживоту на којем је толико истрајавао. Зато си био силно поносан одјеком наше конференције о Дејтону, јер си још једном свијету доказао да је твоја визија једина траса којом ови простори морају да иду. Али, не можемо да се помиримо са чињеницом да си нас оставио баш кад је твоја визија напунила 20 година. Уз тебе, који си нам био ослонац ових деценија, знали смо да нема нерјешивих проблема, нема страха и неизвјесности, осјећали смо и ослањали се на твоју снагу. Стварао си од нас одговорне људе, дао нам шансу у руке, вјеровао кад ни ми нисмо били сигурни. Ниси дао на нас. Ми, дјеца твојих "Независних новина", обећавамо ти да ћемо још истрајније слиједити твоју визију, његовати све чему си посветио и подредио свој живот, не марећи за посљедице. Знамо да ти је највећа жеља да трајемо и надограђујемо све што си започео и да поштујемо твоју идеју.

Твоја канцеларија, вјечито замагљена од цигарета, сваки дан ће нас подсјећати на нашу мисију и задатак који си нам оставио. Не опраштамо се, директоре, него те поздрављамо и желимо ти да почиваш у миру, одмориш, иако одмарати ниси волио, и не бринеш за нас. Трајаћемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана