Реаговања на пресуду Сакибу Махмуљину: Потврда злочина над Србима, казна премала

Суд БиХ осудио је данас првостепеном пресудом команданта Трећег корпуса такозване АРБиХ Сакиба Махмуљина на десет година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.  Пресуда је изречена након пет година од почетка судског процеса и више од 25 година послије најмонструознијих злочина почињених над Србима на подручју Завидовића и Возуће. Махмуљина терете да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

- Не можемо бити у потпуности задовољни висином изречене казне затвора од 10 година Махмуљину, јер сматрамо да нису постојале било какве олакшавајуће околности - рекао је Којић Срни, коментаришући данашњу првостепену пресуду Суда БиХ у овом случају.

Он је изразио очекивање да ће Тужилаштво БиХ уложити приговор на висину изречене казне затвора јер је законом за ово кривично дјело предвиђена максимална казна од 15 година затвора.

Којић је рекао да Републички центар очекује од Тужилаштва БиХ да из ове пресуде Махмуљину дође до нових процеса против нижерангираних лица за злочине над Србима.

- У конкретном случају неспорно је да су почињени страшни злочини над Србима. Махмуљинова одбрана базирала се, углавном, на томе да он није одговоран, већ да су одговорна друга лица која више нису међу живима - закључио је Којић.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као непримјерено малу казну коју је Суд БиХ изрекао Махмуљину, те напоменула да су у муџахединском кампу заробљене Српкиње вишеструко силоване, а због застрашивања нису свједочиле.

- Ове жене су требале да изађу и да свједоче на Суду БиХ, међутим, у мјестима која граниче са ФБиХ долазе људи из тог ентитета и пријете женама, које и данас у миру, али у страху не смију да изађу и свједоче јер нису заштићене од зликоваца који долазе из ФБиХ - истакла је Рајилићева.

Рајилићева је рекла да, осим за Возућу, постоје и други слични случајеви застрашивања српских жена које су преживјеле голготу да свједоче, јер Суд и Тужилаштво БиХ ништа не чине да их заштите.

Она је истакла да је Удружење жена жртава рата Републике Српске незадовољно казном Махмуљину, те да се нада да ће у другостепеној пресуди казна бити увећана бар још за два пута, иако би требало да му буде изречена доживотна казна затвора, ако већ не постоји смртна казна у БиХ.

- Суд БиХ овим по стоти пут потврђује да ради против српских жртава рата. Неприхватљиво је да  Махмуљина осуде на 10 година затвора, јер су силоване Српкиње у кампу муџахедина у Гостовићу, 30 српских села је спаљено, муџахедини су ритуално одсијецали српске главе на том подручју - рекла је Рајилићева Срни.

Она је рекла да Суд БиХ још једном показује да има двоструке аршине, јер су за много мање злочине Срби осуђивани на 15 и 20 година затвора.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је да је незадовољан првостепеном пресудом Махмуљину, истакавши да би и казна од 30 година била мала, с обзиром на звјерске злочине, ритуална убиства и одсијецања глава заробљених Срба на том подручју.

- Како да буду испуњена очекивања породице Јовић, која је прошла голготу и у кампу одреда "Ел муџахедин" у Гостовићу изгубила оца и стрица, или породица Матичић која је изгубила оца и сина, затим Тодоровић Саво и његов син Живинко из Пашалића који су убијени и многи други - изјавио је новинарима Благојевић.

Он је навео да оптужницом у предмету Махмуљин нису обухваћени бројни докази, између осталог, ни проналазак 23 тијела, од којих 19 обезглављених, у порти Цркве Светог Ђорђа у Стогу.

Благојевић је истакао да су породице погинулих и сви они који су прошли голготу 10. септембра 1995. године на Возући разочарани и да нису испуњена њихова очекивања.

- Осам година затворске казне добијају они за убиство у лову, а у овом случају десет година је мало - рекао је Благојевић.

Он је подсјетио да је Хашки трибунал неправоснажно на три године осудио ратног команданта такозване АРБиХ Расима Делића, и то за одговорност за злочине које су починили страни муслимански борци од 1993. до 1995. године, и да је данашња пресуда, можда, мали помак.

- Да ли је у питању и ограничено свједочење заштићеног свједока у овом поступку, па одређени трачак наде ми полажемо у том правцу да се може очекивати и сљедећи оптужени за овај злочин - изјавио је Благојевић.

Благојевић је подсјетио да је масовно страдање Возућана трајало од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

- Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага - изјавио је Благојевић.

Он је навео да се на подручје Возуће вратило око 70 породица, махом старијих људи.  

Предсједник Удружења "Ветерани Републике Српске" Зоран Миљановић оцијенио је као срамну пресуду Суда БиХ и додао да она говори о различитим аршинима тог суда за злочине почињене над Србима.

Миљановић сматра да би за овакав злочин сваки Србин добио доживотну робију.

- Срамно је да се Махмуљин зове и командантом Корпуса јер ништа није учинио да спријечи такве злочине над српским цивилима - рекао је Миљановић Срни.

Он је рекао да случај "Сакиб Махмуљин" говори о томе да је 1995. године "ловна сезона на српске главе" била легитимни циљ и отворена до краја рата.

- Дискриминација над српским жртвама рата и даље постоји и надамо се да ће у другостепеном поступку Суд БиХ имати у виду ове чињенице и изрећи максималну казну Махмуљину - каже Миљановић.

Према оптужници, припадници одреда "Ел муџахедин" су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Махмуљин је ухапшен 8. децембра 2015. године у Сарајеву, а 31. децембра те године Суд БиХ потврдио је оптужницу.

Муџахедини из одреда "Ел муџахедин", пристигли из арапских и других исламских земаља, брутално су одсијецали главе српским војницима, а потом тјерали остале српске заробљенике да љубе одсјечене главе, о чему је снимљен и документарни филм "Љуби брата".

Стручњаци за борбу против тероризма сматрају да се прва велика војна операција терористичке организације "Исламска држава", уз масовно ритуално одсијецање глава хришћанима, десила управо након паљења и рушења Возуће 1995. године. Деценијама послије су услиједили бројни терористички напади на тлу Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.