Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске: Прича о малигном руском утицају вријеђа здрав разум

Дарко Момић
Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске: Прича о малигном руском утицају вријеђа здрав разум

Ми смо се на сваком кораку осјећали као код куће, осјећали смо добродошлицу и да смо у кругу пријатеља и ни од кога другог и нигдје друго нисмо добили такву понуду за сарадњу и услове на какве смо наишли у Русији, поручује предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић у интервјуу за “Глас Српске”.

Говорећи о резултатима недавне вишедневне посјете делегације Српске Руској Федерацији и сјеверној руској престоници Санкт Петербургу, премијер Српске каже да се током посјете осјетила братска љубав и жеља Русије да помогне Српској и да су то главни мотиви због којих смо ми интересантни једној тако моћној земљи и толиком тржишту.

- Боравак наше делегације у Руској Федерацији није био усмјерен ни против кога. Напротив, корист од свих тих пројеката треба да има цијела БиХ, а не само Република Српска, тако да прича о некаквом малигном руском утицају, коју често чујемо, заиста вријеђа здрав разум - оцјењује Вишковић.

ГЛАС: С ким сте имали најзначајније састанке током посјете?

ВИШКОВИЋ: Имали смо бројне значајне састанке, а само у компанији Гаспром смо имали неколико састанака. Први је био везан за изградњу магистралног гасовода од Бијељине према Бањалуци и даље према Приједору. Меморандум о томе су прије неколико година потписали први човјек те компаније Алексеј Милер и предсједник Милорад Додик, а ми смо сада потврдили опредијељеност Гаспрома да остане у тој инвестицији. Цијела та прича је била актуелна као “Јужни ток”, па се због одређених геополитичких превирања прешло на “Турски ток”, да би на крају, што је нама посебно драго, јер смо се у то увјерили приликом посјете, све више званичника у Русији говорило о “Српском току”. Конекција би са стране Србије требало да буде у Богатићу, а на нашој страни то је Ново Село или Павловића мост.

ГЛАС: Значи, гасификација постаје извјесна?!

ВИШКОВИЋ: Тако је, гасификација је извјесна. Због нефункционисања институција БиХ једини застој може да буде то што Савјет министара треба да да­ сагласност.

ГЛАС: Очекујете ли проблеме по том питању?

ВИШКОВИЋ: За разлику од нас, ФБиХ се опредјељује према неком свом јужном крилу које би ишло преко Хрватске. Уколико они желе сагласност за њихов ток, тражићемо да дају сагласност за наш ток и чист рачун. Ми немамо ништа против њихових пројеката, али не желимо да дозволимо да утичу на наше планове и пројекте. Поред тога, разговарали смо о већ постојећем гасоводу преко Шепка код Зворника и о изградњи гасне електране. Сугерисано нам је да стручњаци из Русије дођу на лице мјеста и предложе техничка, просторна и идејна рјешења. Ми смо то прихватили и очекујемо њихов долазак. У трећој Гаспромовој кћерки-фирми разговарали смо о утечњавању гаса, а ријеч је о пројекту који треба да омогући да се гас транспортује и користи прије него што буде изграђен магистрални гасовод. Та фирма је већ купила земљу код Зворника и ушла у инвестицију чија је вриједност око 75 милиона марака.

ГЛАС: То је озбиљна инвестиција с обзиром на количину гаса који троши Српска.

ВИШКОВИЋ: Ми тренутно трошимо око 50 милиона кубика гаса, што није значајно за компанију као што је Гаспром, али изградњом гасне електране и утечњавањем, потрошња би ишла на више од 200 милиона кубика, што је већ значајно.

ГЛАС: У делегацији Српске су били и привредници и представници Привредне коморе. Шта су они представили у Русији?

ВИШКОВИЋ: Ми смо понијели одређену количину производа и направили смо пригодну презентацију и дегустацију представницима Привредне коморе Санкт Петербурга. Реакције су биле јако позитивне, јер је у питању органски здрава храна без адитива и договорено је да тамо формирамо српску кућу, као што овдје у Бањалуци имамо “Крајишку” и “Херцеговачку кућу”, да тако тамо имамо српску кућу. Санкт Петербург има 5,5 милиона становника и ми им не можемо понудити количине које њима требају, али можемо понудити квалитет и прихватљиве цијене. Почетни циљ је да у српској кући видимо и тестирамо који производ ће бити најбоље прихваћен, након чега би дистрибуцију преузео неки од трговачких ланаца.

ГЛАС: Посјетили сте и Технопарк у Санкт Петербургу и нисте крили одушевљење. Шта у ствари представља тај Технопарк?

ВИШКОВИЋ: То је најважније сједиште привредних активности и један заиста по свему импозантан и огроман комплекс. Потписали смо споразум који треба да одобри Влада Санкт Петербурга, након чега ће наши привредни субјекти, универзитети, наши људи моћи да иду на вишемјесечне боравке у тај Технопарк, гдје би учили или представљали своје пословне идеје. Ја лично, као неко ко по својој професији припада техничкој струци, видио сам да су неограничени услови које тај Технопарк пружа Републици Српској. То је нешто заиста импозантно, јер омогућава свакоме ко има пословну идеју да му је тамо разраде до узорка. Свјестан сам да Српска у неко скорије вријеме неће бити у позицији да има један такав Технопарк, али моја жеља је да уз помоћ њиховог дио по дио развијамо наш Технопарк.

ГЛАС: Ако се не варам, изјавили сте да је руска компанија “Биокад” показала интерес да уђе на наше тржиште?

ВИШКОВИЋ: “Биокад” је велика руска компанија која већ има три-четири регистрована лијека у Агенцији за лијекове БиХ који се користе у Српској. Један је и лијек из сфере онкологије који се користи за лијечење карцинома плућа. Према извјештајима љекара, тај лијек пружа изузетно позитивне резултате код пацијента.

ГЛАС: Како послије тога коментаришете својевремено противљење из ФБиХ да се одобри употреба руских лијекова у БиХ?

ВИШКОВИЋ: За мене је просто несхватљиво да су сви чланови Стручне комисије у Агенцији за лијекове БиХ гласали против тога да се тај лијек уврсти на листу одобрених лијекова. То нема везе са здравим разумом. Зар је било каква политика или лобирање јаче од здравља наших људи? Ако струка каже да тај лијек даје најбоље резултате, онда је несхватљиво и нељудски да се неко противи том лијеку.

ГЛАС: Пандемија вируса корона траје више од годину и по. Од почетних проблема са набавком вакцина, сада смо у ситуацији да имамо вишак вакцина, а мањак воље за вакцинисањем?

ВИШКОВИЋ: Управо тако. Оно што су институције требало да ураде, ми смо урадили. Данас на стању имамо преко 700.000 доза вакцина, што значи да све који су заинтересовани за вакцинацију. По ко зна који пут апелујем на све грађане да се вакцинишу, јер је вакцина једини начин да заштите себе и своју породицу. Зар није сваком грађанину довољан повод да добро размисли чињеница, да у овом моменту у Републици Српској, а вас као озбиљан медиј позивам да то провјерите, јер не морате мени да вјерујете, дакле да у овом тренутку нема ниједан пацијент на респиратору који је вакцинисан. Сви су невакцинисани. То значи да ако сте вакцинисани можете добити корону, али сте заштићени од теже клиничке слике и не дај Боже, смртног исхода. Заиста не знам шта више да поручим грађанима, јер и сами виде да се ситуација погоршава и то не само код нас. Уколико желимо да заштитимо привреду, економију, радна мјеста и оно најважније живот и породицу, немамо други начин осим вакцине.

ГЛАС: Хоће ли бити затварања или неких других мјера у борби против вируса?

ВИШКОВИЋ: То је питање које ми често постављају моји пријатељи и познаници и рећи ћу вам исто што и њима. То не зависи од мене, од Владе Републике Српске или Републичког штаба, већ од грађана. Уколико желимо да сачувамо животе и здравље и зашто не рећи и новчана средства и искористимо их на паметније начине, хајде да урадимо оно на што позива струка, а то је да досегнемо бројку од 70 одсто вакцинисаних.

ГЛАС: Влада је на посљедњој сједници усвојила ребаланс буџета. Које су најзначајније ставке?

ВИШКОВИЋ: Најзначајније је да буџет иде навише за 236 милиона марака и да ће први пу­т бити већи од четири милијарде КМ или прецизније 4,016 милијарди. Повећавају се издвајања за плате, пензије, социјална давања, за субвенције, за борачке категорије... Јавне инвестиције за ову годину су износиле 45, а ребалансом се повећавају на 150 милиона марака, Компензациони фонд ће добити 30 милиона више. Оцијенили смо да су захтјеви привредних субјеката за субвенцијама оправдани, па су субвенције за те намјене са три милиона повећане на 7,7 милиона КМ. Захвалан сам привредницима на напорима да повећавају плате и одрже производњу, што је између осталог и омогућила овај ребаланс. Просјечна плата у Српској је прешла 1.000 марака, а имамо највећи број запослених, раст БДП-а...

Хапшења

ГЛАС: Како коментаришете хапшење директора Института за јавно здравство РС Бранислава Зељковића и још тројице осумњичених за незаконитости приликом набавке опреме за борбу против вируса корона?

ВИШКОВИЋ: Немам шта да кажем мимо онога што сам рекао још у свом експозеу. Тражим да се ради законито, часно и поштено, као легалиста вјерујем у институције и очекујем да сви раде свој посао. Када је ријеч о овом конкретном случају, одговорност за оно што раде или што су радили морају да сносе како осумњичени, тако и они који их сумњиче. Оно што ми није драго је да се јавност бави спекулацијама и осуђује некога прије суђења, а желим да пошаљем поруку грађанима да ће Институт неометано наставити свој рад.

 Кредити

ГЛАС: Предложеним ребалансом је смањено и предвиђено кредитно задужење Српске за ову годину?

ВИШКОВИЋ: У буџету за ову годину било је планирано око 850 милиона КМ кредитног задужења, а сада је то смањено и сведено на око 640 милиона. Не очекујем да ће из опозиције било шта рећи о томе, као ни о чињеници да је у 2021. године укупно веће задужење Српске 67 милиона КМ. То је најбољи одговор на приче опозиције како се власт само задужује.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана