Проф. др Владо Ђајић за „Глас Српске“: Паприковац постаје “модерно медицинско брдо”

Подвукао је да настављају са реализацијом великих инвестиција чији је циљ квалитетнија здравствена заштита и боље услуге пацијентима у Српској.

- Борио сам се у протеклих пет година и наставићу тако, само да имамо здравствени систем Српске какав заслужују наши грађани - рекао је Ђајић.

ГЛАС: Протеклих пет година установа којом руководите је постала лидер у здравству Републике Српске и шире. Како сте то успјели?

ЂАЈИЋ: Искрено да вам кажем, да је лако, није. Међутим, када човјек има помоћ и разумијевање најближих људи око себе, има јаку подршку сарадника, његово је само да посложи коцкице, да не буде лијен и да искористи позитиван моменат и успије. Могу са сигурношћу да кажем да сам успио у свему што сам наумио. Након пет година руковођења највећом здравственом установом у Републици Српској увели смо многе новине које нас сврставају у сам врх свјетских центара. Недавно смо добили и Кардиохирургију, најновији 3 Т МР уређај, ЛООП Џ уређај помоћу којег је уз навигацију могуће прецизније и безбједније хируршко збрињавање траума кичме и карлице, а увели смо и многе друге услуге које ће допринијети побољшању здравља нашег становништва. Такође је важно напоменути да смо након 12 година потписали колективни уговор са представницима три синдиката, на задовољство наших радника.

ГЛАС: Да ли сте лично задовољни постигнутим резултатима у претходном периоду?

ЂАЈИЋ: Протеклих пет година је период труда, рада, одрицања, залагања и борбе за сваког пацијента, за запослене у УКЦ-у Републике Српске, борбе за здравствени систем Српске какав заслужују наши грађани. Веома један изазован период који је захтијевао ангажман 24 сата, али када видим резултате које смо постигли, могу само да кажем да је вриједјело труда. Људи су највреднији ресурс УКЦ-а и без ангажмана радника и мојих сарадника у остваривању професионалних циљева не бих успио, хвала им неизмјерно. Када сам почео да обављам функцију генералног директора, један од првих циљева је била кадровска организација. Без запошљавања младих људи, улагања у знања и вјештине запослених ниједна здравствена установа не може просперирати.

ГЛАС: Пандемија вируса корона је пријетила да пољуља здравствени систем. Да ли сте успјели одољети тој пошасти?

ЂАЈИЋ: Са ове временске дистанце могу да кажем да ми је то био најтежи и најзахтјевнији период у професионалном смислу. Руководити толиким бројем људи у таквим околностима као што је пандемија вируса корона и носити толико бреме одговорности заиста није лако. Некад сам сам себе питао да ли могу толику количину стреса да издржим. Међутим, треба бити крајње поштен и рећи да је теже било мојим колегама који су били на првој линији одбране од овог невидљивог непријатеља, а још теже породицама пацијената који су губили своје најмилије у овој пошасти. Због њих не смијемо да ни у једном моменту одустанемо. Иза нас су двије и по године беспоштедне борбе против невидљивог непријатеља, вируса корона. За ове двије године болнички је лијечено више од 12.000 “ковид” пацијената, а само у 2021. години је било више од 1.500 пацијената на респираторној подршци. Сами бројеви говоре више од ријечи који обим посла су здравствени радници изнијели на својим леђима. За сваки живот смо се борили и боримо се даноноћно, радећи практично у два паралелна здравствена система у једној здравственој установи - у “ковид” и “нековид” систему. И поред свих тешкоћа и удара, успјели смо сачувати здравствени систем и, захваљујући константној подршци Владе РС и комплетног руководства Српске, осигурати средства, те изнијети најтежи терет борбе против пандемије. Захваљујући финансијским улагањима, доброј организацији, правовременом планирању и способностима наших људи успјели смо одговорити на све изазове. Све оно што је услиједило након ове реорганизације, а то је изузетно појачан прилив “ковид” пацијената којих је у једном моменту било више од 600, показало је да је свака одлука која је донесена била исправна. Захваљујући брзом реаговању медицинских радника, мојих сарадника и мене сваки пацијент добио је правовремену здравствену заштиту, што је најважније у овој ситуацији.

ГЛАС: Без обзира на пандемију, нисте стали са едукацијама кадра. У јавности је одјекнула вијест да сте у једној години додијелили рекордних 78 специјализација за докторе УКЦ-а Републике Српске.

ЂАЈИЋ: У задњих пет година у УКЦ-у Републике Српске запослено је 1.165 медицинских радника, 323 љекара и 842 медицинске сестре/техничара, а ове године додијелили смо рекордних 78 специјализација, што нико до сада није урадио. У односу на 2017. годину чак за 2,7 пута повећали смо издвајања за усавршавање кадра. Успоставили смо континуирану сарадњу са стручњацима широм свијета, те наши запослени имају прилику да иду у свјетске референтне здравствене центре као што су АКХ Беч и Клинички центар Љубљана, Онкоцентар у Санкт Петербургу на едукације. Такође, еминентни стручњаци попут Дијега Гонзалеза, др Владимира Којовића, руских врхунских хирурга и других долазе код нас да едукују наше љекаре. Таквом флуктуацијом стручњака и едукацијом смо постигли циљ да наша установа на неки начин постане едукативни центар и да се позиционирамо у регији као једна од најбољих здравствених институција. Позната је чињеница да ко год ми се од запослених обрати да жели да учи, да се едукује и усавршава, има и имаће моју подршку и стимулацију. Ова улагања су дала и резултате, што су и анализе показале, те је од 2019. године до данас наша установа увела 142 нове услуге. Основни задатак нас свих који смо тренутно на функцијама је да размишљамо унапријед и да створимо добар амбијент и основу будућим генерацијама које ће доћи послије нас.

ГЛАС: Који изазов Вам је представљао највећи приоритет у протеклих пет година?

ЂАЈИЋ: Када сам почео да обављам функцију директора, затекао сам веома лоше финансијско стање УКЦ-а Републике Српске. Приоритет ми је био да стабилизујем установу која је била у веома лошем финансијском стању. Захваљујући неизмјерној подршци Владе РС и чињеници да је важност наше установе препозната с поносом кажем да у задње три године УКЦ Републике Српске послује позитивно, а до 2017. године губитак у пословању је прелазио 20 милиона. Након пет година неплаћања, од марта 2017. године редовно се исплаћују плате са доприносима радницима, а у мају 2018. године донесена је одлука о мјесечној накнади за превоз без обзира на мјесто пребивалишта. Домаћинским приступом према установи успјели смо да оптимизујемо пословање и повећали смо приходе од пружених услуга за 65/67 одсто, а бруто плата је повећана за 17 одсто у односу на 2017. годину. Сва дуговања која УКЦ Републике Српске има су из претходног периода, прије него што сам дошао на мјесто генералног директора. Горе наведени подаци говоре у прилог чињеници колико је труда и рада уложено да би се постигли овакви резултати, посебно када узмете у обзир колико смо имали неповољну полазну тачку.

ГЛАС: Да ли је тзв. афера “Кисеоник”, која је потресала највећу здравствену установу, оставила трага на радницима и Вама? Како то коментаришете и како коментаришете уопште негативне конотације у јавном простору што се тиче Вас и рада највеће здравствене институције?

ЂАЈИЋ: Вријеме је најбољи показатељ шта је истина, што је и у овом случају тзв. афере “Кисеоник” евидентно. Мислим да је већ свима јасно да је ријеч о политичкој манипулацији како би се дестабилизовала највећа здравствена установа и како би се минимизирало све што је урађено до сада. Оно што је мени лично најпоразније на људском нивоу је то што је неко у стању да се игра и манипулише страхом наших грађана. Као што смо свјесни наших постигнућа и успјеха, тако смо свјесни и гдје треба да поправимо тренутно стање. Приступати озбиљним стварима сензационалистички је крајње недопустиво и непристојно. Живимо у времену дигитализације и слободе говора када свако може јавно да искаже своје мишљење без посљедица. Немам компетенције да кажем колико је то добро или лоше, то је више тема за социологе, правнике и психологе, али могу да кажем да сам и те како све то осјетио на својој кожи као и моји запослени, гдје смо у једном вјештачки изазваном моменту стављени на стуб срама овог друштва.

ГЛАС: Локација Паприковац постаје модерно “медицинско брдо” гдје ће наши пацијенти на једном мјесту имати сву потребну здравствену заштиту. Шта то подразумијева?

ЂАЈИЋ: Након историјског догађаја 2018. године, када смо преселили хируршке клинике са локације из центра града на локацију Паприковац у реконструисани и изграђени објекат, настављамо даље. Пројекат Кардиохирургије, која је у власништву УКЦ-а Републике Српске, је завршен и она је на понос свих становника Српске пуштена у рад. Свечано смо је отворили 11. септембра. Успјешно је оперисано више од 40 пацијената и они су се опоравили без компликација. Одјељење се састоји од четири операционе сале (грудна, васкуларна и двије кардиохируршке сале), те свих потребних пратећих амбуланти и простора за припрему и опоравак пацијената. Интензивна њега броји шест кревета, а одјељење 13 кревета. Наши пацијенти неће више морати да одлазе у иностранство, гдје су дугачке листе чекања, како би били подвргнути сложеним оперативним захватима из ове области, него ће то моћи обавити овдје. Самим тим смањиће се трошкови ФЗО Републике Српске, као и трошкови породица пацијената. Градимо објекат за пружање здравствене заштите обољелима од малигних болести који ће бити најмодерније опремљен, што је од изузетне важности с обзиром на чињеницу да је на овим просторима, нажалост, повећан број онколошких обољења. У саставу тог објекта биће и 50 кревета за палијативну његу оних пацијената који су у терминалној фази болести, што је најхуманија одлука нас и Владе Републике Српске. Градимо нову Клинику за психијатрију, а у наредном периоду планирана је изградња и реконструкција Техничко-економског блока. Реконструишемо подове и мокре чворове у згради Матернитета у којој се налазе Клиника за гинекологију и акушерство, Педијатрија и Дјечија хирургија, као и у згради Клинике за инфективне болести. Завршили смо пројекат “Адаптација и опремање простора Банке хуманог млијека и поликлиничког дијела Клинике за дјечије болести”. Циљ оснивања Банке хуманог млијека је да се пријевремено рођеној и тешко болесној дјеци, којој није доступно мајчино млијеко, обезбиједи донирано хумано, мајчино млијеко. Формирањем поликлиничког дијела Клинике за дјечије болести све специјалистичке педијатријске амбуланте сада су на једном мјесту, одвојене од стационарног дијела где су наши најмлађи хоспитализовани пацијенти. У оквиру комплекса на Паприковцу планирана је изградња објеката Медицинског факултета и Медицинске школе.

Гараже

ГЛАС: Многи критичари Вас нападају због комплекса са гаражним мјестима који градите. Има ли основа за те критике?

ЂАЈИЋ: Они који критикују не знају шта ми овдје проживљавамо. Уколико амбулантна кола не могу проћи до Ургентног центра од гужве, није одговорност на њима, него на нама. Тим пројектом ми рјешавамо многе проблеме. Градимо модеран саобраћајни комплекс са 2.300 паркинг мјеста, укључујући 184 паркинг мјеста за лица са инвалидитетом и на тај начин рјешавамо вишедеценијске проблеме овог дијела града. Тиме обезбјеђујемо олакшан приступ возилима и пацијентима Ургентном центру, јер су возила, нажалост, свакодневно паркирана по тротоарима и зеленим површинама. Нашу установу свакодневно посјети неколико хиљада људи и до ње саобраћа неколико хиљада аутомобила, јер осим запослених и пацијената у УКЦ Републике Српске долазе и посјетиоци, као и студенти медицине и ученици средњих школа. Битно је да се саобраћајни комплекс изгради, јер ће се за двије до три године на простору УКЦ-а Републике Српске смјестити још неколико објеката. Све наше колеге и руководиоци установа из региона одушеве се тим пројектом и многи кажу да је то веома значајан пројекат који би многи жељели да имају, али нису у могућности да га реализују због недостатка простора око својих медицинских центара. Велики УКЦ Љубљана има само неколико десетина паркинг мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.