Прије 80 година проглашена је НДХ: Четири године терора и најстрашнијих злочина

Агенције
Прије 80 година проглашена је НДХ: Четири године терора и најстрашнијих злочина

БИЈЕЉИНА- Под заштитом њемачког Рајха, у Загребу је на данашњи дан 1941. године проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ), у којој је извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

На радију је народу прочитан позив дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе - регуларну војску фашистичке НДХ.

Усташе су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. године у Србију је протјерано око 200.000 Срба.

Православни Срби су, уз благослов Ватикана и Римокатоличке цркве у Хрватској, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.

Најпознатије стратиште био је концентрациони логор Јасеновац у коме је убијено на стотине хиљада људи.

Та највећа "фабрика смрти" у Другом свјетском рату или "балкански Аушвиц", како га називају угледни јеврејски историчари, "радила" је пуном паром од љета 1941. до краја априла 1945. године.

На подручју НДХ отварани су и логори за дјецу - једини такве врсте у Другом свјетском рату. Само са подручја Козаре страдало је више од 19.000 српске дјеце - што од усташког метка и ножа, што од глади и болести у многим логорима и болницама.

Цијела НДХ била је "премрежена" дубоким јамама у које су бацани убијени Срби - од Херцеговине до Лике, Кордуна и Баније.

На челу НДХ налазио се Анте Павелић и његове усташе - ова фашистичка организација основана је 1929. године уз помоћ фашистичке Италије, која је обезбјеђивала центре за обуку, те финансијску и политичку помоћ.

Подршка је долазила и од присталица Хрватске странке права, коју је основао Анте Старчевић крајем 19. вијека.

Програм НДХ, који је формулисао Миле Будак, био је да се Хрватска "очисти" од Срба "убијањем једне трећине, протјеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине".

Оружане снаге НДХ чинила је регуларна војска и хрватско домобранство, а у склопу тих снага постојале су копнене, ваздушне и поморске снаге.

Убрзо након проглашења НДХ, усташки режим показао је своју мрачну нарав. Дошло је до поступног искључивања Срба из јавног живота, затим њиховог прогона, те масовних ликвидација.

По узору на Хитлеров Трећи рајх, власти у НДХ су у мају и јуну 1941. године донијеле низ расних законских одредби које су биле усмјерене против Јевреја и Рома - законска одредба о држављанству, законска одредба о расној припадности, законска одредба о заштити аријевске крви и части хрватског народа, те законска одредба о заштити народне и аријевске културе хрватског народа.

У страху од усташког режима, већи дио српског становништва прикључио се партизанском покрету, а дио и четничком.

Суочени са ширењем побуне, њемачки војни представници у НДХ упозорили су Павелића да ликвидације у логорима наносе штету њиховим интересима, па је он 1942. године донекле ублажио прогон Срба, те их прогласио "Хрватима православне вјере" и покушао да оснује "Хрватску православну цркву".

Смијенио је и пуковника Еугена Диду Кватерника, најодговорнијег за спровођење терора, те распустио Усташку надзорну службу, на чијем је челу био Кватерник.

Најозлоглашенија усташка јединица била је "Црна легија", основана у Сарајеву 1941. године и названа тако због црне боје униформи својих припадника. Командант "Црне легије" био је Јуре Францетић, а његов замјеник Рафаел Бобан.

Та јединица позната је по немилосрдном дјеловању и злочинима почињеним над махом Србима, Јеврејима и Ромима.

Због страшних злочина, њемачки војни представници тражили су од Павелића да расформира ту усташку јединицу или да уклони Францетића са њеног чела. Павелић је то учинио, али је Францетића потом именовао за команданта свих "стајаћих дјелатних здругова" усташке војске.

И дио припадника "Црне легије", са осталим јединицама оружаних снага фашистичке НДХ, у мају 1945. године завршио је на Блајбургу.

Окрутност

Окрутност усташа при чињењу злочина саблазнула је и саме нацисте. Четири године трајања НДХ биле су доба терора, концентрационих логора, вјешања, клања и стријељања скоро свих који нису били по мјери тадашњих власти.

Након што је постало јасно да је Њемачка изгубила рат усташка је влада побјегла из Загреба 6. маја 1945, непосредно прије уласка партизанских јединица (8. маја). Већина преостале усташке и домобранске војске, доспјела је до Аустрије, те се 15. маја 1945. предала британским војним представницима, који су их испоручили партизанима.

Славка Кватерника ухватили су Американци 12. јула 1945. године и одвели у затвор Земаљског суда у Салзбургу, потом у истражни затвор у Гмундену и у концентрациони логор крај Салцбурга, те 9. септембра 1946. године изручили Југославији. Осуђен је на смрт 6. јуна 1947. године  и стријељан у Загребу 13. јуна исте године.

Павелић је успио побјећи у Аустрију, након чега се пребацио у Рим гдје га је Ватикан дуго скривао. Након тога је, служећи се лажним пасошом, прешао у Аргентину. На њега су припадници УДБА извршили атентат 1957. који је преживио, након чега се сели у Шпанију гдје умире 28. децембра 1959. у Мадриду.

Иако су историјске чињенице када је у питању настанак, функција и заоставштина Независне државе Хрватске непобитне, историјски ревизионизам који је услиједио након распада бивше Југославије довео је до тога да се почетком деведесетих година прошлог вијека из политичких кругова Хрватске, али и БиХ покуша релативизовати улога НДХ у страховитим злочинима током Другог свјетског рата. Забрињавајуће је што и данас, 80 година након њеног оснивања постоје они који глорификују НДХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана