Предмет "Рамиз Дрековић": Експлозивна направа усмртила Станиславу Копривицу и ранила више особа

Каран је рекао у Суду БиХ да је налаз сачинио 30. новембра 2017. године на основу копија извода из књиге протокола и медицинске документације болнице у Фочи, гдје су лијечени рањени, те потврде Полицијске станице и Дома здравља Калиновик о смрти Станиславе Копривице.

"Из Полицијске станице сам добио потврду да је Станислава Копривица страдала од пројектила 3. јуна 1995. године док се враћала из школе. У документу Дома здравља се наводи да је дјевојчица имала повреде главе, односно да јој недостаје дио главе и можданог ткива, те да јој је разнесена шака. Констатована су пробојна оштећења на трбуху и грудном кошу која су могла узроковати смрт, али је сигурно да је узрок смрти оштећење главе", навео је Каран.

Вјештак је рекао да је Игор Козомара примљен у фочанску болницу као хитан случај због тешких повреда врата и стомака које су настале од експлозивног средства, док је за Давора Марковића навео да су му, према медицинској документацији, нанесене лаке повреде.

Каран је изјавио да је Млађенки Тепавчевић експлозивна направа нанијела лаке повреде лијеве руке и ноге, а да је, према допису од 18. јуна 1995. године, Мирослав Тошовић теже рањен у карлицу због чега је лијечен на хируршком одјељењу болнице у Фочи.

Он је навео да је Јелена Бозало задобила тешке повреде опасне по живот. Констатоване су јој повреде стомака и цријева, због чега јој је оперативним захватом дио цријева уклоњен.

Експлозивне повреде грудног коша и стомака, те оштећење плућа, бубрега и лијеве надлактице утврђене су код Душанке Нишић, због чега су јој уклоњени слезина, те лијеви бубрег и дио цријева.

Каран је додао да је након годину дана, Нишићевој, која је задобила повреде опасне по живот, извађено метално страно тијело.

Током унакрсног испитивања одбране, вјештак је рекао да му нису познате околности догађаја од 3. јуна 1995. године, али да су повреде код наведених лица изазвали фрагменти експлозивне направе уз могућност дејства секундарних пројектила, као што је камење, а који су активирани експлозијом.

Браниоцу Кадрији Колићу, Каран је поновио да је податке узимао из медицинске документације, да не може ингорисати анамнестичке податке из медицинских налаза, те да не може знати да ли је неко гријешио и да ли су ти подаци тачни.

Каран је потврдио да није видио металне предмете који су, како се наводи у медицинским налазима, извађени из тијела неких од повријеђених, као и да није имао увид у рендгенске снимке.

Одбрана је предочила Карану фотографије тијела страдале Копривице и вјештак се сагласио да дјевојчици није разнесена једна шака, као што је констатовано у налазу, додајући да би он стање описао као повреду неправилног облика.

Каран се сагласио да у једном случају постоји конфузија у вези са датумом повређивања, да су за Ратка Ђогића наведена два различита годишта рођења, као и да је код једног прелома наведена лијева, а потом десна страна, али је истакао да то не мијења његову оцјену степена нанесених повреда.

Рамиз Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено једно дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.

Суђење ће бити настављено 28. октобра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.