Позната лица ближа бирачима

Дарко Момић
Позната лица ближа бирачима

БАЊАЛУКА - Демократски савез - Демос и Социјалистичка партија Српске најпознатији су, али не и једини нови политички субјекти који су се пријавили за учешће на новембарским локалним изборима.

Поред Демоса и СПС-а, на овогодишњим изборима учествоваће 130 политичких странака или тридесетак више него на локалним изборима 2016. године на којима су учествовале 102 партије.

Међу њима су Демократски центар РС, Отаџбинска странка, Радничка партија, Ре-баланс, Круг, Снага омладинске свијести, Ново доба, Ваш покрет, Покрет Волимо Српску, Лијево крило...

С друге стране, међу странкама које су некада имале запажену улогу на политичкој сцени Српске, а чије учешће на овогодишњим изборима је сведено на минимум најпознатија је сигурно Партија уједињених пензионера РС која је у неколико сазива имала и своје посланике у републичком парламенту. ПУП РС ове године ће одборничку листу имати само у Бањалуци, а слична ситуација је и са Савезом за демократску Српску на чијем челу је бивши предсједник Народне скупштине РС и бивши лидер СДС-а Драган Калинић чија странка ће учествовати на изборима у свега неколико локалних заједница у Српској.

Према оцјенама наших саговорника, нове странке на чијем челу су позната политичка имена попут Демоса којим руководи бивши замјеник предсједника ДНС-а и предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић и СПС-а чији је лидер некадашњи функционер Социјалистичке партије и актуелни посланик у НСРС Горан Селак имају веће шансе за изборни успјех, него нове странке које воде широј јавности непозната лица.

Наши саговорници објашњавају и да странке попут ПУП-а РС које су некада имале одређен утицај губе на популарности и налазе се пред гашењем због лошег руковођења.

Политиколог Љубинко Јовић сматра да је читава збрка у вези са настајањем, мијењањем, цијепањем и гашењем партија сувише компликована и замара просјечног гласача.

- Оваква атомизација политичке сцене разуђује гласачко тијело и онемогућава појављивање озбиљнијих партија, а мале партије немају озбиљан коалициони потенцијал и лакше их је контролисати - каже Јовић.

Он додаје да не треба бити у заблуди да велики број партија нуди и разноликост и нова рјешења за постојеће проблеме.

- Партије су све више идеолошки неутралне, држе се такозваног “центра” како би биле прихватљиве што ширем спектру људи - каже Јовић.

Када је ријеч конкретно о Демосу и СПС-у, Јовић не жели да прогнозира њихов резултат, али каже да имају веће шансе, него неке потпуно непознате, истичући да ће ове двије партије на локалним изборима стварати инфраструктуру за парламентарне изборе 2022. године.

Бивши предсједник СП-а, а сада лидер новоформираног Савеза пензионера и потомака Драгутин Илић каже да је за суноврат Партије уједињених пензионера најодговорније њено руководство. Он додаје да је велики број чланова ПУП-а од њега тражило да се политички активира због чега је и основао Савез на чијем је челу.

- Некадашњи лидер ПУП-а Илија Стеванчевић искористио је и на крају уништио ту партију, након чега је основао Пензионерски демократски савез који, као што видите, уопште не учествује на овим изборима, као што ни ПУП није учествовао на општим изборима 2018. године - каже Илић.

“Ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће”

Међу странкама који се први пута појављују на изборима налази се и странка потпуно необичајеног назива  - “Ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће”.

Ова странка пријавила се за учешће на изборима у Бијељини, а њен лидер Бобан Лазић кандидат је за градоначелника највећег града у Семберији. Лазић кампању води углавном преко друштвене мреже “Фејсбук” путем које најављује побједу у трци за градоначелника.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана