Појам геноцид губи смисао

Александар Стојановић
Појам геноцид губи смисао

БАЊАЛУКА - Појам геноцида све чешће постаје флоскула за остваривање политичких циљева и дио идеолошких платформи, а чији крајњи циљ је наметање колективне кривице цијелом српском народу.

Сматрају ово саговорници “Гласа Српске” коментаришући посљедње примјере као што су најава премијера привремене владе на самопроглашеном Косову Аљбина Куртија да ће тужити Србију за геноцид, све чешћи захтјеви да у БиХ  буде наметнут закон о забрани негирања геноцида, те иницијатива за смјену министра правде у Влади Црне Горе Владимира Лепосавића због става о Сребреници.

Члан Одбора за Косово и Метохију у Народној скупштини Србије Милован Дрецун каже за “Глас Српске” да је причом о геноциду у Сребреници почела снажна кампања политичке манипулације и злоупотребе тог појма.

- Томе се сада придружују и Албанци са КиМ. Тако нешто није добро, јер може да доведе до злоупотребе тог појма и да тамо где се евентуално стварно деси геноцид то буде обесмишљено - каже Дрецун.

Он додаје да је јасно да се најава ове тужбе користи у политичке сврхе, јер самопроглашено Косово не може да поднесе такву тужбу због тога што није члан Уједињених нација.

- Ако би то покушали преко Албаније, такву ситуацију Статут Међународног суда правде не препознаје и мислим да би било потпуно нелогично да Албанија тужи Србију за нешто што се наводно десило на делу наше територије. Одмах се види да је читава та прича заправо у функцији реализације неких политичких циљева - истиче Дрецун.

На питање шта је крајњи циљ привремених институција у Приштини, он одговара да постоји више разлога, али да је свакако жеља да се фокус дијалога са раније договорених тема пребаци на наводно “међусобно признање”.

- Поред тога, Приштина жели да придобије симпатије и да утиче на државе које их још нису признале, те да преусмери пажњу са злочина терористичке ОВК, који су видљиви преко оптужница подигнутих против Хашима Тачија и осталих припадника, а о којима ће се ускоро одлучивати - каже Дрецун.

Адвокат Миодраг Стојановић у најави Приштине, али и најави високог представника у БиХ Валентина Инцка и све агресивнијих позива из Сарајева да буде наметнут закон о забрани негирања геноцида, види повезницу чији крајњи циљ је да се српском народу наметне колективна кривица.

- Злочини који су постојали су предмет процеса, суђења, пресуда, великих и дугих казни. Према томе, због чега тако нешто наметати? Позадина је да треба осудити овај народ за сва времена. Више се не задовољавају појединачним пресудама - истиче Стојановић за “Глас Српске”.

Он додаје да би наметање таквог закона било апсурдно и опасно, јер би браниоцима везало руке у предметима пред Судом БиХ и оптужнице за геноцид би већ биле пресуђена ствар.

- У случају да такав закон предвиди да то не важи у судским процесима, онда иза свега стоји политика. Тај терет колективне одговорности би носио и мој син и унучад. Па шта је више геноцид? Кад не знају шта да кажу, говоре да је почињен геноцид. То је један систем у којем треба стално изнуривати Србе - рекао је Стојановић.

Геноцид је већ данима главна тема и у Црној Гори, а због ставова о Сребреници предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић покренуо је иницијативу за смјену министра правде Владимира Лепосавића. Политички аналитичар Томаш Дамјановић каже да је циљ да Срби буду изван зоне политичког одлучивања.

- Није довољно да се спроводи сила, него да се пронађе виши разлог, морално оправдање којим би се, и у њиховим редовима, нормализовала дискриминација - каже Дамјановић за “Глас Српске.

Заједнички садржилац

Томаш Дамјановић каже да инсистирање на теми Сребренице у Црној Гори има за циљ учвршћивање савеза елита црногорске, бошњачке, албанске и хрватске заједнице.

- Оне у много чему имају различите интересе, али су им однос према овдашњим Србима и Србији најмањи заједнички садржилац. Кроз однос према Србима се кристалише разлог постојања државе, и то уређене по моделу који једну заједницу треба да искључи из сфере политичког одлучивања и прерасподјеле вишка вриједности - сматра Дамјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана