Побједа Хандкеа и истине над пропагандом

Жељка Домазет, Дарко Момић
Побједа Хандкеа и истине над пропагандом

СТОКХОЛМ - Шведски краљ Карл Густав данас је аустријском књижевнику Петеру Хандке у Стокхолму уручио Нобелову награду за књижевност која му је одлуком Нобеловог комитета додијељена "за утицајно дјело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичност људског искуства".

У Републици Српској и Србији овај чин је оцијењен као потврда побједе Хандкеа и истине над пропагандом и лажима о Србима који се широм свијета форсирају већ више од 20 година.

Од објављивања одлуке да је Хандке овогодишњи лауреат најпрестижније књижевне награде почели су напади на њега од стране интелектуалних кругова са запада, а нарочито бошњачких политичких кругова. Испред Концертне куће у Стокхолму, гдје је додијељена награда даанс је организован протест, а један од организатора протеста Јасна Чаушевић из Друштва за угрожене народе оцијенила је да је додјела награде промашај за хуманост и тежак ударац преживјелима у БиХ. С друге стране и представници српских удружења окупили су се данас у Стокхолму на скупу подршке Петеру Хандкеу. Предсједница Удружења жена жртава рата РС Божица Живковић Рајилић рекла је да су представнице овог удружења дошле у главни град Шведске како би честитале "Хандкеу као једном од људи који су задужили човјечанство, јер су говорили истину, што је данас ријетко".

- Хандке је пренио истину у својим дјелима, истину која остаје будућим генерацијама и ми га подржавамо, као и све људе који говоре тачно и исправно и који размишљају својом главом, а не по плаћеним медијима и туђим наруџбама - рекла је Рајилићева.

Врхунац политичких трвења због овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност услиједио је у уторак када је предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић упутио допис амбасади БиХ у Шведској у којем је навео да "не постоји овлашћење за било чије присуство у име БиХ јучерашњој церемонији додјеле Нобелове награде".

- Овим путем вас информишемо да Предсједништво БиХ није заузело став којим се било ко овлашћује да присуствује додјели Нобелове награде у име БиХ, а у томе смислу нити у име Амбасаде БиХ у Краљевини Шведској. Напомињемо, да би сваки вид самовољног поступања мимо Уставом утврђених ставова Предсједништва БиХ представљао кршење Устава и закона - наводи се у допису.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик оцијенио је да је Комшић неовлашћено писао Амбасади БиХ у Шведској и мимо било каквог договора дао инструкције њеном особљу у вези са присуствовањем церемонији додјеле Нобелове награде за књижевност.

- Предсједништво БиХ, како и сам Комишић признаје, није распарављало о томе, па је нејасно ко је донио одлуку да особље амбасаде не иде на додјелу Нобелове награде. Да све буде још чудније Предсједништво БиХ није добило позив за ту церемонију, није добило чак ни упит из МИП-а или Амбасаде у Шведској - истакао је Додик.

Он је рекао да није јасно зашто се Комшић нашао позваним да даје или ускраћује овлашћења било коме у дипломатској мисији БиХ у Шведској.

- Комшићево инсистирање на политизацији и проблематизацији нечега што је питање књижевности, а не политике, додатно дискредитује БиХ у очима цивилизованог свијета - закључио је Додик.

Делегат СНСД-а у Дому народа БиХ Душанка Мајкић оцијенила је за "Глас Српске" да је недопустив потез Жељка Комшића.

- Недопустиво је да даје такве упуте, а при томе је сам учинио све што је могао да представи став само бошњачке стране према Хандкеу, његовој литератури и ставовима о БиХ. Предсједништво јесте надлежно за спољну политику, али спољна политика се не односи само на једну страну, што значи да само усаглашено мишљење могу да шаљу према амбасади. То говори да Предсједништво функционише као збир појединачних чланова, а све док не буде функционисало као колективни шеф ове земље, нема БиХ као државе дефинитивно - рекла је Мајкићева.

На констатацију да се додјела награде за књижевност претворила у политичко препуцавање у овој земљи, Мајкићева је казала да је Хандке један од најбољих писаца послије Гетеа на њемачком језику, а да чињеница  да о њену суде они који нису видјели ни слова од његових књижевних дјела довољно говори сама за себе".

- Једина мјера о којој они суде јесте да је човјек проговорио нешто у корист српског народа. То довољно говори колико су поремећени и односи и вриједности на Балкану, колико је БиХ земља која још живи у прошлим ратовима и колико људи немају никакав осјећај гдје је граница када престаје политика, а почиње књижевност. Дубоко се надам да ће велики писац достојанствено примити награду и да ћемо га читати све више, а не наклапати о ономе о чему немамо појма - рекла је Мајкићева.

Професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља рекао је за "Глас Српске" да харанга која се подигла против Хандкеа и једногласно оспоравање њега као ствараоца није изненађење, већ својеврсно обиљежје свијета у коме живимо.

- Хандке је један од најзначајнијих мислилаца и писаца савременог свијета, а послије оваквих напада он је само још већи. Нобелов комитет је профитирао додјељивањем награде Хандкеу. Они који га нападају, а углавном је ријеч о минорним људима, поготово на овом нашем локалном нивоу, само му дају више за право и на неки начин снаже његова политичка опредјељења - рекао је Певуља.

Према његовим ријечима, требамо се замислити и забринути над чињеницом да се најмање прича о ономе што је у епицентру, а то је велико књижевно дјело Петера Хандкеа.

- Ријеч је о дјелу изузетне умјетничке снаге, жанровске разноврсности, различите искуствености која је садржана у томе дјелу, једне умјетничке визије свијета која не личи ни на кога, која је потпуно особена, оригинална и хандкеовска - каже Певуља.

Стиже у Бањалуку?

 

Петер Хандке изјавио је да Нобелова награда која му је додијељена није закаснила 20 година, већ да је дошла у добро вријеме и у правом тренутку.

Хандке је истакао да не познаје Шведску краљевску академију која додјељује Нобелову награду, али да вјерује да се нешто у њој промијенило у посљедњих 20 година.

- Осјећам нешто. Омладину, млађе људе, иако немам ништа против старијих - рекао је Хандке за РТРС.

На констатацију да неки људи кажу да додјела Нобелове награде њему као једном од највећих писаца данашњице представља прекретницу у Академији, Хандке је нагласио да је у реду ако неки људи тако кажу, али да то он не би могао тако рећи. На питање новинара шта је радио од тренутка када је чуо да је добио награду до данас, Хандке је рекао да би трајало два мјесеца када би то описивао.

- У почетку је то био врло миран тренутак, када сам чуо вијест, када ме је секретар Академије позвао телефоном, осјетио сам мир као енергију. Али је онда у одређеним тренуцима постало тешко. Сви ти напади. Ја нисам мазохиста - истакао је Хандке.

Хандке је рекао да би волио да поново дође у Бањалуку и Републику Српску.

- Ако Бог дозволи да дођем, дошао бих сљедеће године, можда у прољеће. Волим Бањалуку, волим БиХ, свака земља је лијепа. Свака земља у себи има добру душу, али у овом тренутку је тешко детектовати ту душу - истакао је Хандке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана