Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације у БиХ, за Глас Српске: OHR мора да оде, Инцкова улога само пише извјештаје
Вријеме високог представника је прошло и народи у БиХ треба да рјешавају сва питања сами између себе, а не да то чини високи представник. Нажалост, наш став нема подршку свих других у Савјету за примјену мира (PIC), каже амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов.
* ГЛАС: Завршена је још једна сједница Управног одбора PIC-а. Да ли је постало депласирано да се PIC још бави БиХ?
ИВАНЦОВ: То питање је сасвим на мјесту, али бих на њега ставио други акценат. Управни одбор PIC-а има само савјетодавну функцију, односно да подржава рад високог представника и одлучује о томе ко ће бити наредни високи представник. Коректно је говорити о улози и дјелатности високог представника.
* ГЛАС: Да ли је на сједници Управног одбора PIC-а разговарано о затварању OHR-а или редукцији његових капацитета?
ИВАНЦОВ: То је била једна од главних и најважнијих тема. Вријеме високог представника је прошло, не само због тога да би БиХ постала нормална, суверена и независна држава. Његова улога је апсолутно невидљива и свела се само на то да пише извјештаје. Не утиче на било које процесе унутар државе и зато народи у БиХ, односно њихови политички представници треба да рјешавају питања сами између себе, а не да то чини високи представник. Али, нажалост, наш став нема подршку свих других у PIC-у. Став Европљана је да овај процес мора ићи корак по корак. Они условљавају тај процес процесом приближавања БиХ чланству у ЕУ. Чврста позиција је код наших америчких, турских и јапанских колега. Позитивна ствар је да се буџет високог представника смањује.
* ГЛАС: Да ли је вријеме да, осим OHR-а, оду и странци из Уставног суда БиХ који је постао нека врста дестабилизирајућег фактора у земљи?
ИВАНЦОВ: Уставни суд је један од главних органа власти и то пише у Уставу БиХ. Прије 20 и нешто година било је написано да у састав тог суда улазе и тројица странаца, али од тога су прошле двије деценије и БиХ је постала независна и суверена држава у пуном смислу те ријечи. Нећу се спорити са Дејтонским споразумом, али ми је чудно да стране судије учествују у процесима који се односе на живот становника БиХ. Много сам раније говорио о томе у контексту одлуке Уставног суда у вези са Даном РС. Подвући ћу и да је став двије водеће политичке странке, једне хрватске и једне српске, да треба промијенити начин дјеловања Уставног суда. Постоји уставна процедура на основу које те измјене могу бити направљене.
* ГЛАС: Да ли у БиХ има кршења Дејтонског споразума?
ИВАНЦОВ: Интерпретација коришћења Дејтонског споразума јесте једна од најважнијих функција високог представника. Он изјавом у Савјету безбједности УН и у извјештајима на сједницама PIC-а има праксу да говори да је крива само РС. Наравно да се не слажемо са таквим ставом и о томе смо говорили више пута. Не видимо системско кршење Дејтонског споразума. Дејтонски споразум није систем који би задовољио све три стране у БиХ, али обезбјеђује права сва три народа и зато је најважнија карика у поштовању Дејтона његово досљедно коришћење и имплементација.
* ГЛАС: Да ли се преко БиХ преламају утицаји САД и Русије као што тврде званичници и аналитичари и који је пут ка њеној стабилности?
ИВАНЦОВ: Када развијамо односе са БиХ, не стварамо препреке у њеним односима са другим државама. Стога смо били непријатно изненађени изјавама замјеника помоћника државног секретара САД Брајана Хојт Јија, на шта сам скренуо пажњу и на сједници Управног одбора PIC-а. Он је без икаквих аргумената говорио да подривамо стабилност и негативно утичемо на ситуацију на Балкану, укључујући и БиХ. Говорио је и о набавкама нашег гаса и, како је рекао, експорту корупционе праксе и подржавању сепаратизма. Подвлачим да није имао никаквих аргумената за такве оцјене. Нећу улазити у детаље наших односа са БиХ што се тиче набавке гаса, јер смо свјесни да ту нема алтернативе. Нећу да говорим ни о инвестицијама у економију БиХ које су веома значајне, за разлику од инвестиција САД. Наравно да имамо различите ставове и несугласице са Вашингтоном у вези са даљим развојем БиХ, али поћи ћу од тога да имамо заједнички циљ, а то је стабилна и развијена БиХ. У том контексту изјаве Хојта Јија су у најмању руку некоректне. Ми не поступамо на такав начин. Поштујемо право БиХ да самостално гради своје односе са другим земљама. Знамо да све политичке снаге у БиХ заступају улазак БиХ у ЕУ и за нас је таква намјера сасвим у реду. Поставити питање или-или је потпуно неразумно и противрјечи принципима међународног права. Имамо примјер Србије која са једне стране има намјеру да постане чланица ЕУ, а са друге одржава са нама тијесне политичке, културне и друге односе. Видимо перспективу развоја наших односа са БиХ на истом основу.
* ГЛАС: У Сарајеву је са негодовањем примљена информација да се предсједник РС Милорад Додик састао са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином. Како то коментаришете и да ли у томе има ичег лошег?
ИВАНЦОВ: За нас је то нормална ствар. Додик је наш важан партнер и ми разговарамо са њим о политичким, трговинско-економским и другим питањима. Додик је одавно познат нашем предсједнику и водио је са њим важан и продуктиван разговор. Питања која су била на дневном реду односила су се на политичку ситуацију у БиХ и у региону, наше трговинско-економске односе и финансијску ситуацију у БиХ и РС. Сигуран сам да ће ти разговори бити настављени. Што се тиче негодовања у Сарајеву, осврнућу се на чланак и интервју са мном у једном сарајевском часопису. Не знам откуд им наслов "Додик није наш фаворит", јер сам говорио да ми развијамо односе са свим дијеловима БиХ. Не знам да ли је то било намјерно или не, али покушали су јавно да кажу да РС и њен лидер нису наш партнер. Ми покушавамо да развијамо односе са свим странама и са некима су ти односи дубљи, са некима мање дубоки, али то не зависи само од нас. Чињеница да Додик разговара са Путином говори сама за себе.
Неће бити рата
* ГЛАС: Како гледате на оцјене да је у БиХ неминован нови сукоб?
ИВАНЦОВ: Такве изјаве имају за циљ да у народ унесу панику. Сигуран сам да неће бити рата. Постоје проблеми у међуетничком разумијевању и конфликти, али постоје инструменти за рјешавање таквих питања. Главни задатак међународне заједнице је да не криви било кога, него да пружи помоћ у рјешавању тих питања, али не на начин да доведе до негативних посљедица. Вјерујем и сигуран сам да БиХ очекује добра будућност, а кључ за то су толерантни односи, који подразумијевају спремност за проналажење рјешења која би све задовољила.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.