Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације у БиХ: Иницијативе СДА у супротности са Дејтоном

Жељка Домазет
Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације у БиХ: Иницијативе СДА у супротности са Дејтоном

Као представник државе-гаранта Дејтонског мировног споразума, морам изразити посебну забринутост због неодговорне и неконструктивне природе погледа на уставну реформу који су садржани у Декларацији СДА, поручује у интервјуу за “Глас Српске” амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов.

Према његовим ријечима, такви приједлози требало би да буду предмет консултација представника сва три народа, без једностраног наметања отворено провокативних идеја.

- Потребно је радити на јачању међуетничког повјерења у земљи, а не стварати нове тензије - каже Иванцов.

ГЛАС: Да ли је по Вашој оцјени Декларација СДА, која је усвојена на задњем Конгресу ове странке, у складу са Дејтонским споразумом и Уставом ове земље?

ИВАНЦОВ: По мом мишљењу не постоји било која практична потреба за ревизијом Дејтонског устава, као што је предвиђено Декларацијом Конгреса СДА. Устав БиХ већ садржи низ свеобухватних принципа који регулишу односе унутар БиХ, предвиђа механизме заштите интереса три конститутивна народа и два ентитета. Недопустиво је рушити овај систем. Иако је компликован, он је апсолутно функционалан. Потребно је само досљедно се водити њим. Очигледно је да су иницијативе СДА које предвиђају реформу устава у супротности са темељним принципима Дејтона и да су опасне, јер могу изазвати рушење система етничке равнотеже, што може имати врло озбиљне посљедице. Није изненађујуће да два друга конститутивна народа сматрају ово пријетњом свом положају у земљи.

ГЛАС: Свједоци смо закасњелог и врло благог реаговања ОХР-а и њиховог одговора на овај документ СДА. Каква би требало да буде реакција међународне заједнице?

ИВАНЦОВ: Мислим да би коментар ОХР-а требало да буде много више фокусиран и дати конкретну оцјену усклађености уставних иницијатива с одредбама и принципима мировног споразума и Устава БиХ.  Нажалост то се није догодило. ОХР је на почетку одлучио да се само ограничи цитирањем појединих докумената у име ПИК-а без позивања на било кога, а затим је акцентовао тему територијалног интегритета БиХ. Не подржавам такав приступ. Ствари би требало да се називају њиховим правим именима: Декларација није у складу са Дејтоном, како у контексту настојања да се промијени територијално-административно уређење БиХ, тако и да се редукују темељна начела равноправности три конститутивна народа те широке надлежности ентитета. Не могу да не обратим пажњу на тоналитет и брзину којом се појављују коментари од стране ОХР-а у случају ако се ради о нечему што долази од стране Републике Српске. Они су моментални и врло су оштри, и то без довољно разлога.

ГЛАС: Како Ви процјењујете тренутну унутрашњу политичку ситуацију у БиХ? Да ли очекујете да ће се странке договорити о новом саставу Савјета министара?

ИВАНЦОВ: Прилично сам песимистичан. Већ годину дана након општих избора, побједници су познати, али још нема ни Савјета министара, ни Владе Федерације БиХ. Такође сам забринут због видљивог пада нивоа међуетничког повјерења, способности да се договарају о питањима од узајамног интереса. То се очигледно разилази са логиком мировног споразума који предвиђа дијалог, компромис и консензус три народа као основ за функционисање БиХ. Наравно, било би добро да што прије видимо нови Савјет министара. Нажалост, ова тема је постала талац вјештачких проблема. Изгледа да су неке унутрашње и спољне снаге једноставно заинтересоване за одржавање тренутног статус-љуо, њима одговара тренутни састав Савјета министара, те нову конфигурацију сматрају неугодном. Одавде се појављају и вјештачки услови. Али није питање у њима.

ГЛАС: АНП и чланство БиХ у НАТО-у постали су камен спотицања, довели су до нарушавања споразума о формирању Савјета министара постигнутог у  августу. Шта ви мислите о томе?

ИВАНЦОВ: Ситуација око АНП-а фактички је довела дијалог између политичких страна у ћорсокак, до нарушавања споразума из августа а који је заиста изгледао као радна варијанта за успостављање сарадње и коначног формирања Савјета министара. Да подсјетим, да смо од почетка позивали стране да се фокусирају на агенди која их уједињава, а да принципијелна размимоилажења у вези са питањима попут АНП-а остану будућим институцијама који би њих разматрали у оквиру постојећих процедура у складу са правним прописима БиХ и њеним међународним обавезама. Сматрам да је ово сасвим логичан приступ. Интересантно да сам већ због овог става био оптуживан за мијешање у унутрашње ствари иако у мојим ријечима има више здравог смисла, а не политичког става, за разлику од, на примјер, изјава специјалног изасланика државног секретара САД за Балкан Метјуа Палмера, јер америчке колеге директно говоре да БиХ мора постати чланица НАТО-а и отворено се залажу за слање АНП-а у Брисел.

Утицај

ГЛАС: Неријетко чујемо тврдње и да Русија настоји преко Републике Српске да оствари свој утицај на Балкану. Како то коментаришите?

ИВАНЦОВ: Заиста таква медијска “убацивања” чујемо често. Обратио сам пажњу да у посљедње вријеме у контексту “негативног утиска на Балкану” нас све чешће спомену заједно са Кином. И, по правилу, овакве тезе шире исти “центри снаге”. Али они користе тривијалне “аргументације”, отворено измишљене и које немају ништа са стварношћу. Да поновим, наша линија на Балкану и у БиХ је утемељена искључиво на одговорној тежњи да развијамо дугорочну узајамно корисну сарадњу са свим легитимним политичким снагама, доприносимо политичкој и економској стабилности и безбједности у регији. Не користимо критеријуме “утицаја”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана