Перо Дуњић, помоћник министра правде Српске: Рад у јавном интересу није за окорјеле криминалце

Дарко Момић
Перо Дуњић, помоћник министра правде Српске: Рад у јавном интересу није за окорјеле криминалце

Казнена мјера рад осуђеника у јавном интересу уведена је с циљем да се лицима која су осуђена за лакша кривична дјела омогући пригодан начин извршења казне, јер одласком у затвор они обично остају без посла, а њихове породице без егзистенције, што често доводи до растурања породица, каже помоћник министра правде Републике Српске за извршење кривичних санкција Перо Дуњић.

Он објашњава да је питање рада осуђеника у јавном интересу прописано измјенама и допунама Кривичног законика РС из 2017. године, а да је 10. јула ове године у Добоју првом осуђеном лицу изречена та мјера.

- Ми смо одржали састанак са представницима комуналног предузећа “Прогрес” из Добоја, с којим је раније потписан уговор по којем у том предузећу може да се извршава рад у јавном интересу, као и са осуђеним лицем којем је изречена та мјера и то осуђено лице је почело са “служењем казне”, односно са радом у јавном интересу - каже Дуњић у интервјуу за “Глас Српске”.

ГЛАС: Коме и како се изриче та казнена мјера?

ДУЊИЋ: Кривичним закоником и Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција дефинисано је да надлежни суд може изречену казну затвора у трајању до једне године на захтјев осуђеника замијенити радом у јавном интересу.

ГЛАС: Дакле, суд не изриче одмах ту мјеру, већ тек на захтјев осуђеника?

ДУЊИЋ: Тако је. Прво осуђено лице тражи замјену затворске казне мјером рада у јавном интересу. Потом се у надлежном суду одржи састанак којем присуствују представник Министарства правде, повјереник предузећа у којем та мјера треба да се спроводи и наравно осуђеник, потпише се уговор и дефинише када се креће са спровођењем те мјере и до када она траје.

ГЛАС: Дакле, нема везе за које је дјело осуђен. Онај ко је осуђен на казну до годину дана може тражити да му се она замијени радом у јавном интересу?

ДУЊИЋ: Има везе. Може се замијенити само казна за лакша кривична дјела, за саобраћај и слично. Мјеру рада у јавном интересу не могу добити раније осуђивана лица или повратници у извршењу кривичних дјела, нити извршиоци тежих кривичних дјела.

ГЛАС: Како се та мјера практично спроводи?

ДУЊИЋ: Осуђено лице ради на свом редовном послу, борави код куће, а рад у јавном интересу обавља у мјесту пребивалишта на начин да он послије свог редовног посла или викендом ради у предузећу или установи с којом је потписан уговор о таквом начину служења казне. Рад у јавном интересу не може бити краћи од 60 часова, нити дужи од 360 часова и одређује се за вријеме које не може бити краће од мјесец дана, нити дуже од шест мјесеци. Уговором се, рецимо, каже да ступа на снагу 15. јула и траје до 15. октобра и за та три мјесеца осуђено лице мора да ради у јавном интересу и одради онолико сати колико му буде изречено.

ГЛАС: Ко контролише извршење те мјере и може ли се она прекинути?

ДУЊИЋ: Контролише представник Министарства правде и повјереник у предузећу у којем се мјера спроводи. Може се прекинути ако осуђено лице избјегава рад и не придржава се уговора.

Не може у приватним предузећима

ГЛАС: У којим предузећима и установама се може вршити рад у јавном интересу?

ДУЊИЋ: То су углавном комунална предузећа, Црвени крст, здравствене установе... Одржали смо састанке по свим локалним заједницама у Српској и у свим општинама и градовима смо са једним или два таква правна субјекта потписали уговоре. Имамо потписан уговор и са Националним парком “Сутјеска”.

ГЛАС: Може ли се та мјера извршавати у приватним предузећима?

ДУЊИЋ: Не може.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана