Парламентарци на нивоу БиХ негодују због понашања колега, али не посежу за пријавама

Ведрана Кулага Симић
Парламентарци на нивоу БиХ негодују због понашања колега, али не посежу за пријавама

САРАЈЕВО - Посланици и делегати у Парламенту БиХ нису се ниједном у протекле двије године, као ни раније, одважили да пријаве колеге из посланичких клупа због кршења правила понашања, иако потврђују да је за то било основа, без обзира на мало проведених сати у сали.

Кодекс понашања посланика и делегата на снази је од краја 2015. године. Правилима је, између осталог, забрањена употреба ријечи и израза који могу вријеђати или омаловажавати друге, није дозвољено ни прекидати говорника, нити на други начин нарушавати ток сједнице, а потребно је да ток расправе буде фокусиран на тему о којој се расправља.

Надзор над примјеном и праћењем поштовања Кодекса понашања повјерен је Заједничкој комисији за људска права Парламента БиХ, која је дужна да сачини годишњи извјештај о примјени кодекса, који познаје лакше и теже повреде. Поступак се покреће пријавом, која мора садржавати име и презиме подносиоца и својеручни потпис, а шаље се на адресу Заједничке комисије са образложењем повреде кодекса, док се анонимна пријава сматра неуредном.

Ако се утврди повреда, изриче се прописана мјера, а може бити писмена и јавна опомена, те новчана казна у распону од десет до 70 одсто мјесечног примања, у зависности од тога да ли је парламентарац у радном односу или прима само паушал.

У извјештајима о питањима спровођења Кодекса понашања у Парламенту БиХ за 2018. и 2019. годину, који је потписао предсједавајући Заједничке парламентарне комисије за људска права Лазар Продановић (СНСД), а који су на дневном реду сједнице Представничког дома идуће седмице, пише да нису запримили ниједну пријаву о повреди Кодекса понашања.

Продановић за “Глас Српске” признаје да ситуација, ипак, није онаква како се стиче утисак из извјештаја.

- Постоје неки прекршаји, али то је саставни дио парламентарног живота. Имајући у виду да нисмо имали пуно активности у то вријеме, увјерен сам да ће, ако будемо више радили, бити више повреда, посебно када се ближе избори и када су на дневном реду националне теме. Има, засигурно, ријечи и потеза на које треба указати - рекао је Продановић.

Сличан став дијели и његова колегиница из комисије Мирјана Маринковић Лепић (Наша странка).

- Ово вјероватно није стварно стање јер се посланици и делегати тешко одлучују на подношење пријава за кршење кодекса. Зна се омјер гласова и у комисији. Ни неки закони не пролазе јер се унапријед зна како ће проћи, тако да је утисак да је битно ко предлаже, а не шта предлаже - истакла је она. Сматра да је било лакших повреда, додавши да је и сама у једном случају на сједници позвала предсједавајућег дома да уреди понашање на сједници.

- И у досадашњој пракси, како су ми рекле колеге које имају више искуства у Парламенту, веома ријетко је вођен поступак пред комисијом. Лично ћу се вјероватно, идући пут када дође до неке ситуације, одлучити на пријаву да се барем јавности изнесе да је акт поднесен, да су уочене повреде, па шта буде - закључила је Маринковић Лепић за “Глас Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана