Оцјењивање службеника на нивоу БиХ још није заживјело у потпуности: Кривци познати, али нема одговорности

У министарствима, агенцијама, канцеларијама и другим институцијама на нивоу БиХ запослено је око 3.800 службеника у 75 институција. Међу њима је највише сарадника и савјетника. На списку су и помоћници директора, секретари и разни шефови, али многи пролазе без оцјене о квалитету рада, што показују збирни извјештаји о оцјењивању које припрема Агенција за државну службу БиХ, којој још ни све институције не достављају податке.

Да ситуација није задовољавајућа, упозорили су поново из Канцеларије за ревизију институција на нивоу БиХ, а замјерке су набројали у извјештају о финансијској ревизији Министарства правде БиХ. 

То министарство је, како су истакли, кровна институција за надзор над спровођењем Закона о државној служби БиХ, али ни сами нису спроводили конкретне активности на повећању степена оцјењивања у институцијама.

- Министарство је најважнија институција у погледу реализације процеса оцјењивања. Обавезни су да спроводе оцјењивање у свом министарству, а истовремено су и надлежни за спровођење надзора над датим процесом у институцијама БиХ. И поред законске обавезе, министарство није ни у 2019. години извршило редовно оцјењивање државних службеника. Поред тога, процесом ревизије је уочено да за све запослене није издато рјешење о оцјени рада за 2019. годину - пише у недавно објављеном ревизорском извјештају.

Постојећим правилником о оцјењивању рада службеника прописана је обавеза да све институције обухваћене државном службом достављају извјештаје о оцјењивању два пута годишње, односно за сваких шест мјесеци, а најкасније у року од 30 дана од урађеног посла. Међутим, ни правилником ни другим важећим прописима нису предвиђене санкције за недостављање тог извјештаја.

Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет у Дому народа Парламента БиХ Душанка Мајкић истакла је за “Глас Српске” да је списак криваца подужи и креће од политичких партија и стиже чак и до самих ревизора.

- Да је Канцеларија за ревизију због ствари које се дешавају у том ланцу, од пријема службеника, њиховог премјештаја и других ствари, дала негативно мишљење, понашање би се почело озбиљније мијењати. Овако, сви једва дочекају мишљења са резервом или скретање пажње, јер су као блажа, и не пада им на памет да било шта промијене - истакла је Мајкићева.

Она је подсјетила да је реформа јавне управе на нивоу БиХ почела давно и да су у то уложена значајна средства, а ефеката тога још нема.

- Оцјењивање је деликатан посао. Морају се пратити запослени како би се и видјело како раде, какви су њихови резултати, учинци, али је то код нас још мисаона именица. Тако да има одговорности ревизије, јер се очигледно боји дати негативно мишљење када је та тема у питању, али и других. Не може ни само Министарство правде да то уради, већ мора да има консензус. Све жеље су добре колико су оствариве - закључила је Мајкићева.

У ранијим документима надлежних је наведено да циљ оцјењивања није санкционисање или награђивање службеника, већ мотивисање да стално унапређују своја стручна знања и вјештине како би могли напредовати у каријери и развити свој пуни радни потенцијал.

Оцјене

Рад и ангажовање службеника оцјењује се на основу неколико критеријума, односно степена испуњења циљева, односа према послу, самосталности, као и односа према другима, вјештинама комуникације и другим, а оцјене које им могу бити додијељене су “не задовољава”, “задовољава”, “успјешан” и “нарочито успјешан”. Просјечна оцјена за службенике посљедњих неколико пресјека креће се око 3,6, односно “нарочито успјешан”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.