Обиљежено 28 година од агресије Хрватске војске: Брод једна од најстрадалнијих општина у Републици Српској

Предсједник Предсједништва општинске Борачке организације Зоран Видић рекао је да је 3. март 1992. године у историји Брода уписан као датум када су Срби са подручја те општине били изложени отвореној агресији из Хрватске.

- Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске војне снаге заједно са 108. Бригадом Збора народне гарде заузеле центар града - навео је Видић.

Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци, који су уврштени у документарни филм "Од страдања до слободе Брода".

Видић је додао да се обиљежавање организује према календару обиљежавања значајних датума из новије историје не само за подручје Брода, већ и цијеле Републике Српске.

Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је новинарима да је ова локална заједница прије 28 година преживјела тешке тренутке током покушаја заузимања њених појединих подручја, посебно Бродског поља.

- Бродско поље је претежно било насељено српским становништвом. Становници ове мјесне заједнице су пружили отпор. Услиједила су страшна разарања, убиства наших суграђана. Брод је једна од најстрадалнијих општина у Републици Српској, међу првим страдалим, али недовољно медијски освијетљена - навео је Јовичић.

Он је напоменуо да је остало прикривено да су све куће у Броду биле порушене, да је погинуо велики број људи и да су сви преживјели српски становници у мају били протјерани са простора општине.

- Ово је дан када се присјећамо наших сабораца, комшија, пријатеља, Брођана који су дали живот за Републику Српску. Ово је и дан нашег поноса, наше одлучности да останемо на овом подручју и заједно живимо, радимо, градимо бољу будућност. Мјеста у Броду има и за друге који поштују Републику Српску и нас овдје - нагласио је Јовичић.

Парастос су служили свештеници Српске православне цркве, а вијенце и цвијеће положиле породице погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава рата, делегација општинске и мјесне борачке организације.

Вијенац су положили и начелник општине Брод Илија Јовичић и предсједник локалне скупштине Милош Станишић, те делегација станара Борачке зграде и Основне школе "Свети Сава" Брод.

Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у тадашњем Босанском Броду је одржан састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини с циљем смиривања тензија изазваних спровођењем једностраног референдума, а рјешење је предложио тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Михајло Сријемац.
По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су из ватреног оружја ранили припадници хрватско-муслиманске коалиције, потпомогнуте снагама ХОС-а из Славонског Брода.

Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.

Напад на Брод 3. марта био је само увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу убили су девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године.
Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године када је генерал Славко Лисица осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.