Новинарка Њујорк тајмса: Зашто сам дозволила Радовану Караџићу да ме лијечи енергијом

Њен чланак је изазвао велики број коментара и критика на друштвеним мрежама.

“Неколико пута Радован Караџић желио је да ми покаже своје вјештине у пољу енергетског лијечења. Први је био 23. јануара 2015. године, током трећег од 12 четворосатних разговора које смо водили између октобра 2014. и новембра 2016. године”, наводи новинарка Џесика Стерн у чланку објављеном у магазину “Њујорк тајмс” под називом “Зашто сам дозволила осуђеном ратном злочинцу да практикује лијечење енергијом на мом тијелу?”.

“Сједели смо у својим столицама за малим дрвеним столом у соби коју нам је додијелио затвор УН-а у Хагу. Караџић је током периода бјекства створио нови идентитет. Смршао је 30 килограма и нарасла му је дуга коса. Такође, имао је и нову професију. Тако је бивши предсједник РС постао Драган Дабић, исцијелитељ енергијом који нуди лијекове који лече болести као што су неплодност и бројне друге. Сада, сједио је преко пута мене, човјек који је проглашен кривим за геноцид у злочине против чјовечности”, наводи ауторка.

Како додаје Стерн, “опасан је ово посао”.

“Опасан је ово посао, проучавање насилника или једноставно мушкараца који подстичу насиље. Морам да их слушам без предрасуда. Морам да се препустим њиховој слици о себи. Покушавам да лебдим изнад себе, пратећи реакције. Тако сам знала да ћу умјесто као ратног злочинца морати да га посматрам као угледног психијатра и мистика, када сједнем испред њега”, каже она.

Она је упитала Караџића зашто одлучио баш да се крије под маском исцјелитеља.

“Да ли је заиста истина да вас нико није препознао када сте били прерушени?”, упитала је и Стерн и анвела да се Караџић тада насмијао.

“То заправо није била маска”, рекао јој је.

Она тврди да је заиста заинтересован за биоенергетско излијечење и даље описује како јој је о говорио о свом интересовању за ту праксу још од младости, али да то није било прихватљио у свијету медицине из кога и он као психијатар потиче.

Стерн је описала и како се осјећала док је проводила вријеме са ратним злочинцем.

“Подсјетила сам себе да, иако је осуђен за геноцид, никада није био осумњичен да је сам починио насилна дијела. Нисам мислила да ће ме задавити. Али знала сам да дежурни стражар, који је требало да нас надгледа и чува, седи за столом и беспослено прелистава странице часописа. До тада сам већ знала, пошто сам провела много дана гледајући га на суду и неких 10 сати разговарајући с њим један на један, да какав год да је тај човјек, какво год зло да је могао да почини или надгледа, он је такође био вјерник у божанско. Рекла сам себи да ћу бити више или мање безбједна са њим, чак и ако ми се физички приближи”, испричала је она.

На његово питање да ли жели да јој покаже како то функционише, она је одговорила “да”.

Затим је описала како јој је додиривао дланове и кружио око ње, а она је осјетила неке чудне сензације.

„Када смо били млади психијатри, моја супруга и ја смо постали заинтересовани за биоенергију. Саставио сам дланове и осјетио нешто попут магнета. Покушао сам то са супругом. Ставио сам шаку изнад њене руке и схватио да могу буквално да је помјерам. Онда сам приметио да могу да људима излечим главобољу”, рекао је Радован, а наводи америчка професорка у свом чланку.
Џесика Стерн потом пише да је Караџић почео да говори брже, са бољим енглеским акцентом.
„Урадили смо то истраживање, али смо га чували као тајну. Ставио сам руку у ледену воду. Моја супруга је могла да осјети како ми се шака смрзава. Али уколико бих ставио шаку близу ње, осјетила би интензивну топлоту. Тада сам схватио да топлота не долази од мене, био је то Свети дух”, рекао је он.

На питање зашто су то чували као тајну, Радован је навео:

„Да, то је уобичајено у источној Европи, али није медицина љекара и научника. Сада има много заинтересованих за такве ствари, али причам о догађајима од прије 40 година. Желите ли да вам покажем како дјелује?”, упитао је Караџић америчку професорку.  Комплетан чланак можете прочитати О В Д Ј Е

Бурне реакције

Чланак, који је дио књиге “Мој ратни злочинац: Лични сусрет са архитектом геноцида” је на друштвеним мрежама наишао на велики број коментара, уз реакције и осуде.

У јеку реакција и коментара на друштвеним мрежама, настао је и хасхтаг #boycottNYT  у коме се позива на бојкот магазина “Њујорк тајмс”.

“Многи од ових покушаја хуманизације Караџића су јако увредљиви”, стоји у једном од твитова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.