Ниске казне јачају екстремизам

Сматра ово експерт за тероризам Марија Ђорић из Београда, истичући да други проблем може бити и утицај ових терориста повратника на домаће потенцијалне екстремисте, који се још нису радикализовали и који би у њима могли видјети идеолошке узоре.

Како је истакла, управо због свега тога је, поред санкционисања, веома битан и процес дерадикализације ових лица са потјерница, а који се у све већем броју враћају или депортују. Овај процес, према њеним ријечима, подразумијева неутралисање екстремистичке идеологије и виолентног вриједносног система код терориста те враћање на “прави пут”.

- Да би се дерадикализација успешно спровела потребан је адекватан скрининг затвореника и комплетна анализа фактора одбијања, привлачења, личних фактора и сходно томе програм који се за сваког затвореника спроводи индивидуално. Као што не постоји универзалан начин како се постаје терориста, тако не постоје ни универзални начини дерадикализације, већ се програми праве посебно за сваког терористу. Најбоље је направити мултидисциплинарне тимове које ће чинити психијатри, политиколози, безбедњаци, психолози и социјални радници. Наравно, након процеса дерадикализације и одслужене затворске казне безбједносне службе морају спроводити надзор над тим лицима, јер увек постоји могућност реверзибилних случајева, тј. повратника - каже Ђорићева.

Оно у чему она види додатни проблем јесте што су ти програми углавном добровољног карактера, а друга отежавајућа околност је, према њеном мишљењу, неискреност терориста.

- Шта ако се неко претвара да је раскрстио са терористичком идеологијом, а у ствари чека погодан тренутак да се врати на старо - запитала се Ђорићева.

Упозорава како су и сами затвори могућа мјеста радикализације те им стога треба посветити посебну пажњу. У њима, како каже, постоје три категорије затвореника који су погодни за радикализацију: идеолози, сљедбеници и опортунисти.

- Идеолози су харизматске личности задужене за индоктринацију затвореника па се тако неретко дешава да радикализују и појединце који служе казну за неко друго кривично дело које нема никакве везе са тероризмом. Следбеници су најпогоднији за радикализацију. Углавном се ради о лабилним личностима ауторитарног карактера. И на крају, опортунисти, који се приклањају терористима у затвору ради личних интереса, материјалне добити и заштите. Њих је најлакше придобити, јер они никада и не усвајају искрено екстремистичку идеологију - појаснила је Ђорићева.

Тероризам

Суд БиХ је до сада осудио десетак особа због одласка на инострана ратишта, а један од посљедњих процеса био је онај на којем је Јасмин Кесеровић проглашен кривим због тероризма и неправоснажно осуђен на шест година затвора. Према незваничним подацима, на иностраним ратиштима се налази око 500 лица из региона која се боре за Исламску државу, од чега готово једну трећину чине држављани БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.