Нино Распудић, посланик у Хрватском сабору: Зар је пријетња ратом једино везивно ткиво Сарајева
Жучне реакције челних људи у СДА и Жељка Комшића на документ чија аутентичност још није потврђена свједочи о њиховој параноји. Па није ваљда да им је пријетња ратом преостала као једино везивно ткиво БиХ? Шта тиме говоре о самом смислу постојања државе у коју се толико куну?
Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” дугогодишњи политички аналитичар, а однедавно и посланик у Хрватском сабору Нино Распудић коментаришући реакције из Сарајева у вези са “нон пејпером” који је подигао велику прашину у цијелом региону.
- Још је нејасно поријекло и сврха тог документа. Међутим, и ако и није аутентичан, реакције на њега то свакако јесу и говоре нешто о стању духа у БиХ и окружењу. Те реакције показују како живимо у паралелним стварностима, одвојеним свјетовима чиме се, парадоксално, потврђују тезе које он износи - истакао је Распудић.
ГЛАС: Да ли је по Вама прихватљива идеја представљена у овом документу?
РАСПУДИЋ: То није нужно једино рјешење за остваривање стабилности и напретка. И вишенационалне државе могу бити стабилне и функционалне ако међу њиховим саставницама постоји довољно добре воље за уважавањем других и спремности на договоре и компромисе. Нажалост, у БиХ то није случај. Поновно се ту сусрећемо са старим парадоксом, они који се највише куну у БиХ и тобоже је највише воле, а то је данашња сарајевска псеудограђанска политика, у пракси крше политичка права других народа и подривају уставне темеље БиХ, чиме највише и наводе воду на млин стајалишта изражених у споменутом документу, а која се своде на тезу како је коначан довршетак распада Југославије по ратним линијама раздвајања, уз нека заокруживања и корекције најбоље рјешење за овај дио Европе.
ГЛАС: Да ли је миран разлаз могућ?
РАСПУДИЋ: У историји смо видјели и мирне разлазе, на примјер Чешка и Словачка, али и остајања у присилном “браку” након крвавих ратова, као у БиХ. Из перспективе припадника генерације која је доживјела рат могу само рећи да преферирам сваку мирну и дугорочно одрживу опцију. Но, за имати мир потребно је да га желе сви, док је за сукоб довољно да га жели само једна страна.
ГЛАС: Насупрот ове идеје је “грађански концепт” који пропагира СДА и дио сарајевске јавности. Какав је Ваш став у вези са овим питањем?
РАСПУДИЋ: БиХ је и по уставу и по повијести сложена, вишенационална држава. Чиста грађанска опција је у њој немогућа, јер представља негацију саме бити БиХ. Већ је птицама на грани јасно да је та прича о “грађанској БиХ” само маска за национализам бројнијег народа.
Изборни закон
ГЛАС: Да ли је реално да се постигне прихватљиво рјешење за Хрвате у БиХ приликом измјена Изборног закона?
РАСПУДИЋ: Колико ја имам увид у политичке односе у БиХ, бошњачко политичко вођство данас није спремно ни за какав договор који би Хрватима гарантовао да им други неће одређивати политичке представнике. У таквој деструктивној политици их подржава и дио међународне заједнице причама о томе како треба превладати начело конститутивности народа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
