Независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву: Српска водила одбрамбени рат

Дарко Момић
Независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву: Српска водила одбрамбени рат

БАЊАЛУКА - Рат у БиХ у основи је био грађански и етнички рат између њена три народа - Муслимана, Срба и Хрвата, у којем су се Срби борили прво да спријече оно што се сматрало геноцидом 1941. године, а онда и за своја људска и грађанска права која им као конститутивном народу припадају.

Ово се наводи у обимном Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године који је од јуче доступан на веб-страници Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих. 

На челу шесточлане Независне експертске комисије био је израелски стручњак Рафаел Израели. Комисија је 18 мјесеци радила извјештај који у завршници има 1.420 страница на енглеском језику.

У извјештају се каже да је непосредан повод за грађански рат у БиХ био референдум о независности 1992. године, којим је игнорисана изричита воља Срба из БиХ да остану у Југославији и недвосмислено наводи да је "у том смислу Република Српска водила одбрамбени рат".

- С друге стране, формирање одреда "Ел муџахид", као јединице Седме муслиманске бригаде Трећег корпуса АРБиХ коју су сачињавали страни терористички борци из цијелог свијета, њихов модус операнди, методе ширења пропаганде и везе са међународним терористичким организацијама, откривају карактер и природу грађанског рата у БиХ са становишта муслиманске политичке и вјерске елите у БиХ. 

У њиховим очима, грађански рат у БиХ несумњиво је био џихад за ослобађање муслиманских земаља од невјерника и успостављање исламске државе. Армија БиХ је створена као средство СДА, исламизована и била поприлично моноетничка и муслиманска, те стога није имала морално право да изврши задатак да осигура националну и социјалну равноправност за сва три народа у РБиХ - наводи се у извјештају.

Према свим критеријумима описаним у међународно утврђеним и примијењеним дефиницијама за појам опсада, Независна комисија у свом извјештају наводи да је Сарајево доживјело блокаду, а не опсаду.

- Главни штаб ВРС и Сарајевско-романијски корпус у документима су користили професионални израз блокада, док су АРБиХ и медији за потребе медијске кампање користили термин опсада, који је у професионалном и историјском смислу нетачан. Историјски гледано, главно оружје током опсаде било је изгладњивање, али због међународних напора и огромних испорука хуманитарне помоћи које је ВРС дозволила, Сарајево није искусило глад, као примарно оружје било које опсаде - наводи се у извјештају.

Контрола УНПРОФОР-а над аеродромом, наводи се даље, омогућила је успостављање хуманитарног ваздушног моста, који је дјеловао током читавог рата.

- Ситуација у Сарајеву не може се упоредити са опсадом Лењинграда између 1941. и 1944. године и опсадом Севастопоља између 1941. и 1942. године. Опсада Лењинграда од стране њемачких, финских и шпанских снага током Другог свјетског рата довела је до смрти око 1.500.000 војника и цивила усљед глади и бомбардовања - прецизира се у извјештају.

Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица јуче је саопштено да је Влада Републике Српске извјештај примила к знању и оцијенила да ће он допринијети објективном и непристрасном сагледавању свих чињеница везаних за страдање Срба у Сарајеву.

- Цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у Сарајеву, али и цијелој БиХ, допринијеће јачању повјерења и толеранције у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација - наводи се у саопштењу.

ДИРЕКТИВА

Према дефиницији агресије из Резолуције 3314 Уједињених нација, Република БиХ починила је чин агресије на СФРЈ напавши њену војску - ЈНА. 

Необорив доказ којим се то потврђује је "Директива о заштити суверенитета и независности РБиХ, стр. пов. бр. 02/2-1" од 12. априла 1992. "Директива" је као непријатеља означила СДС - легалну политичку странку српског народа са 72 посланика у Скупштини БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана