Нема пада камата до сљедеће године
БАЊАЛУКА - Пад кључних каматних стопа за којим је други пут заредом посегнула Европска централна банка (ЕЦБ) ове године, а чију ће политику по свим прогнозама идуће седмице пратити и америчке Федералне резерве (ФЕД) неће утицати на домаће финансијско тржиште, бар не до краја године.
Став је то економских стручњака након што је ЕЦБ донио одлуку да смањи кључну каматну стопу на 3,5 одсто са 3,75 одсто. ФЕД засједа идуће седмице и до сада је увијек пратио ЕЦБ када је у питању та политика.
- Референтне каматне стопе ЕЦБ-а и ФЕД-а имаће утицај на смањење каматних стопа у свијету, али и у БиХ. Међутим, приликом раста каматних стопа у свијету наше банке због одлука домаћих регулатора, односно агенција за банкарство РС и ФБиХ, нису у потпуности пратиле тај тренд раста стопа, не само на нове уговоре већ и за оне постојеће кредите који су везани за еурибор и либор - казао је “Гласу” професор Економског факултета у Бањалуци Драго Глигорић.
Наглашава да се управо због мораторијума за којим су посегнули домаћи регулатори сада може очекивати слична ситуација.
- Тренутни пад каматних стопа неће у суштини, бар за сада, имати еквивалентан утицај на пад камата на кредите у нашим банкама. Нисмо пратили раст, тако да у суштини брзо не можемо да се прилагодимо и паду каматних стопа за којим је посегнуо ЕЦБ - поручио је Глигорић.
Ако ЕЦБ и ФЕД наставе темпо смањења референтних каматних стопа, промјене ће услиједити и на домаћем финансијском тржишту, али не онако како је раније прогнозирано - до краја ове године.
- ЕЦБ и ФЕД су смањили референтне каматне стопе управо да би стопе на кредите по којима се кредитира привреда и становништво биле ниже и како би се поспјешила економска и привредна активност. Пад каматних стопа утицаће и на пад еурибора и либора, а уговори по којима наше банке кредитирају клијенте везани су за њих - казао је Глигорић.
Такође, наводи и да банке, када одређују каматне стопе, то обично дефинишу на бази либора, односно еурибора на дан 30. јун, те 31. децембар сваке године.
- У суштини, тек се након тих кључних датума може очекивати корекција каматних стопа наниже - закључио је Глигорић.
Сличног става је и економиста Александар Љубоја који подсјећа и да је недавно Народна банка Србије смањила референтну каматну стопу.
- То значи да се у централним банкама налази велика новчана маса која није активна, а да су проблеми у привреди, у домену инвестиционих циклуса, кредита, односно недостатка обртних средстава. Имамо привредни пад и треба га спријечити, а то се може само кредитирањем. На то се упозоравало већ неколико мјесеци да ће се десити и на крају се и десило - казао је “Гласу” Љубоја. Према његовим прогнозама, ако се настави смањење кључних стопа од стране ЕЦБ-а, онда би и на домаћем тржишту могло услиједити повољније кредитирање, односно пад каматних стопа.
Инфлација
Предсједница ЕЦБ-а Кристин Лагард казала је да ће се одлука о каматним стопама заснивати на процјени изгледа инфлације у свјетлу пристиглих економских и финансијских података, динамике носеће инфлације и снаге трансмисије монетарне политике.
- Одлучни смо да обезбиједимо да се инфлација врати на наш средњорочни циљ од два одсто на вријеме. Држаћемо референтне стопе довољно рестриктивне онолико дуго колико је потребно за постизање овог циља - поручила је Лагардова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.