Нема јаког села без снажне задруге

Анита Јанковић-Речевић
Нема јаког села без снажне задруге

БАЊАЛУКА - Задругарство је незамјенљив сегмент развоја аграра и руралне средине јер пољопривредни произвођачи удруженим наступом на тржишту остварују бројне бенефите, почевши од једноставнијег пласмана производа, до стручне подршке и већих подстицаја.

Истакнуто је ово у петак на свечаности поводом обиљежавања 20 година рада Задружног савеза РС, гдје су учесници нагласили да јаког села нема без снажне задруге.

Предсједник Задружног савеза РС Рајко Кулага казао је да је у Српској регистровано око 380 земљорадничких и пољопривредних задруга, али да је знатан број њих пословно неактиван.

- У наредном периоду пажњу планирамо да посветимо пословно активним задругама. Очекујемо да у будућности успоставимо нови систем задругарства, гдје ћемо потенцирати произвођачке задруге и стварање додатне вриједности - рекао је Кулага и додао да задружни сектор има подршку надлежних.

Помоћник министра за стручне услуге у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Мирослав Бојић казао је да је у посљедњих пет година задружни сектор добио 3,5 милиона КМ из аграрног буџета, те да ће идуће године настојати да повећају подршку овом сектору.

- Министарство даје максималну подршку задружном сектору како би се подигао на виши ниво. Кроз пројекте које реализујемо путем Међународног фонда за развој пољопривреде, заједно са произвођачима, радимо управо на развоју и ширењу кооперантске мреже, гдје покушавамо максимално подржати произвођаче и удруживање - навео је Бојић.

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Дарко Божић најавио је да ће наредних дана у Београду предложити да одређена средства буду усмјерена Задружном савезу РС и подстицају развоја задругарства у Српској.

Предсједник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић истакао је да постоји добра сарадња са Задружним савезом РС, те да треба радити на јачању односа јер је размјена искустава драгоцјена за обје стране.

У склопу обиљежавања јубилеја домаћи произвођачи презентовали су производе, а на штандовима су се нашли домаћи сокови, поврће, ракије, сиреви и вина. Један од излагача била је пољопривредна задруга “Увац” из Рудог, која броји око 50 чланова.

- Главна дјелатност нам је откуп свјеже малине, прерада, паковање и пласман. У посљедње вријеме смо почели са производњом готових производа попут сокова од малине и ароније, слатка од малине, мармеладе - рекао је директор задруге “Увац” Ненад Љубојевић.

Свој рад представила је и пољопривредна задруга “Жене” из Братунаца, која има 27 коопераната и у фази је ширења.

Имовина

Мирослав Бојић је истакао да је ресорно министарство с циљем реафирмације и развоја новог концепта задругарства донијело програм развоја пољопривредног задругарства у Српској за период 2019-2025. године.

Подсјетио је да је у току доношење измјена Закона о задружном сектору, којим ће бити ријешено и питање задружне имовине.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана