Не смирују се страсти због прославе коју је најавио ливањски ХДЗ

ATV
Не смирују се страсти због прославе коју је најавио ливањски ХДЗ

Напад на Србе у Книну увукао је страх у кости и Србима повратницима са друге стране границе. У Дрвару, дан након инцидента у Хрватској владају мук и невјерица. Тензије, свакако, већ данима расту јер се ближи 13. септембар, дан када је ливањски ХДЗ најавио обиљежавање ослобођења Дрвара.

Од кога су га ослободили, питају Дрварчани, они чије су породице вијековима насељавале подручје Дрвара. Међу њима је и породица  Недељка Кнежевића који се прије деветнаест година вратио у родно мјесто. Каже, ако дође до прославе, тринаестог ће, без страха, стати уз свој народ. 

“Само ме боли у срцу и души, ја сам иначе ратни војни инвалид то што се дешава да се дешава, да ће они овдје ту прославу вршити. Ја иначе не зна, од кога ће они то славити. они су овдје нашли само пар дједова и баба. Ми смо сви били изашли из Дрвара. Ја гарантујем својим животом, и не знам шта они ту планирају славити”, каже Недељко Кнежевић, 

На огњиште су се вратили и Бајићи. То је, прича Радивоје Бајић, била једина опција, јер се није имало куда. За АТВ прича отворено о томе како живе повратници у првој федералној општини по броју Срба. 

“Како ће бити.. Мени се чини да је боље било у рату него сада. Незапосленост, млади одлазе, немају посла. Ови што су остали то су остали већином они који немају куда, јадници. Тежак је живот у Дрвару. Нешто ова пилана што ради, ту је запослено, донекле. Скоро свака кућа да има пензионера, није баш свака, мада су и те пензије мале. Презивљавају некако”, каже Радивоје. 

Некако преживљава и Стана Лазић. Од кантоналне и федералне власти нема никакве помоћи. Све је, каже, добро док нас не дирају. 

“У Дрвару је живот никакав, то је пуст град, немаш ничега, ни што се тиче посла. Мислим добро, снабдјевене су трговине, има трговина, имаш неколико тих кафана и то је све. А фирма ниједна не ради, нити ради нико”, прича нам Стана. 

Они са којима смо разговарали, поручују да једине наде полажу у матице, Србију и Републику Српску. Прије неколико дана одобрена је и новчана помоћ Владе Републике Српске за четири Српске општине у Ливањском Кантону. У Дрвару већ знају гдје ће уложити 200 хиљада марака. 

“Па тај новац ће се превасходно односити на, ако буде могло, на неко подршку бужетима, а видјећемо у наредном периоду можда ће бити и конкретно нових пројеката. Покушаћемо доћи до одблокиравања рачуна општине, односно рачун није блокиран, рачун је под неком врстом привремене блокаде. Сада имамо ограничену потрошњу средстава”, рекао је Милан Кунић, предсједник општинског вијећа Дрвара. 

У Дрвару, причају становници, има много проблема, од тога да је стандар лош, па до тога да би им мигранти могли постати прве комшије. Ипак, највише страхују од 13. септембра. Онима који не знају, поручују да о томе чији је Дрвар, и од кога су га, наводно, ослободили Хрвати,  говоре и пописи становништва. Онај из 91. године показује, да је тада на подручју општине Дрвар живјело свега 0,20 одсто хрватског становништва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана