На плаћање пенала потрошено 56 милиона марака

Дарко Момић 11.12.2019 08:44

БАЊАЛУКА - Јавне установе, предузећа и институције БиХ, ФБиХ и Републике Српске у протекле 23 године платиле су међународним кредитним институцијама више од 56 милиона марака на име “пенала” зато што нису на вријеме и у прописаним роковима преузели одобрена кредитна средства.

У одговору генералног секретаријата Савјета министара БиХ на посланичко питање посланика СДП-а БиХ у Представничком дому Парламента БиХ Саше Магазиновића наводи се да се у оквиру обавеза које се плаћају кредиторима осим главнице и камате плаћају и трошкови на неангажовани дио кредитних средстава, тзв. “комитмент фи” и углавном је одређен као фиксни процент који се обрачунава на неангажовани износ кредита.

- Зајмопримац плаћа ту накнаду (комитмент фи) као компензацију за држање средстава на отвореној кредитној линији, односно за осигурање исплате кредитних средстава на специфициране датуме у будућности. У случају реализације уговорене динамике пројекта ти трошкови задржавају ниво у складу са уговором о кредиту, док успорена динамика реализације пројекта повећава износ те накнаде, тј. комитмент фиа који зајмопримац мора да плати - наводи се у одговору.

Успорена динамика ангажовања одобрених кредитних средстава, прецизира се у одговору, може бити узрокована по више основа.

- То може бити кашњење у имплементацији инфраструктурних и других пројеката, као и неблаговремена реализација активности утврђених као услов за коришћење уговорених кредитних средстава попут доношења одређених законских аката - наводи се у одговору.

Према званичним подацима, у периоду од 1996. године, па до краја марта ове године највише трошкова због неблаговременог повлачења кредитних средстава плаћено је 2001. године, чак 6.937.603 КМ, а одмах потом иде прошла година у којој су трошкови по том основу износили 6.321.411 КМ.

За реализацију пројеката и коришћење средстава по одобреним кредитима, а тиме и за плаћање пенала задужени су крајњи корисници кредита путем ресорних министарстава, јавних предузећа или само за то одређених јединица за имплементирање пројеката, али нема прецизних података о томе колико су пенала платили појединачни корисници кредита.

- Постојање појединачних баријера у процесу стицања ефективности међународних финансијских споразума у више наврата су били предмет пажње појединих институција и међународних кредитора. Препоруке за подизање ефикасности у овом домену нису дале препознатљиве позитивне промјене - закључује се у одговору.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је суштину проблема у томе да некомпетентни и нестручни људи договарају кредитне аранжмане због чега је сасвим нормално да кредитори наплате пенале.

- Тај посао раде људи који нису способни да припреме пројектну документацију и пројектни задатак, а цијену плаћају сви грађани из чијих џепова се због тога касније плаћају пенали. Страни кредитори релативно лако одобравају средства зато што рачунају да смо озбиљна земља, а онда се суоче са ситуацијом да пројекти нису припремљени како треба и да имамо проблеме чак и са имовинско-правним односима без којих нема ни говора о коришћењу средстава. Поједностављено, код нас се договара кредитни аранжман за изградњу ауто-пута, а није извршена експропријација земљишта на траси тог пута - објашњава Павловић.

Пенали по годинама

1996. 0,00

1997. 0,00

1998 500.416 КМ

1999. 505.706 КМ

2000 226.811 КМ

2001. 151.296 КМ

2002. 524.393 КМ

2003. 1.071.132 КМ

2004. 2.596.973 КМ

2005. 1.670.707 КМ

2006. 2.640.276 КМ