Моћ Америке попут куле од карата: Убрзава ли финансијски рат дедоларизацију

Био је то њихов најбољи извозни артикл, али и најјаче оружје у борби против мрских “непријатеља” са истока. Ниједна друга валута, чак ни фунта из ере британске доминације, или њемачка марка, није имала такав глобални значај као долар у другој половини 20. вијека и првим деценијама 21. вијека.

Долар је улогу доминантне валуте на међународном финансијском тржишту добио након формирања бретонвудског монетарног система 1944. године, када су се састали министри финансија и гувернери централних банака из 44 државе како би успоставили нови међународни монетарни поредак. Тада је успостављен и ММФ и Свјетска банка.

Таква позиција долара први пут је доведена у питање 1973. године, када у Вашингтону одустају од фиксног паритета долар-злато. Тада је изгледало да америчка валута губи основ за доминантну функцију у међународној трговини. Међутим, САД су имале резервни план. Са Саудијском Арабијом, далеко највећим извозником нафте, договарају се да Ријад своју главну робу, нафту, продаје искључиво у доларима.

Заузврат, у САД су понудили да овој држави продају најмодерније војно наоружање. У то вријеме Саудијска Арабија је била далеко најутицајнија држава међу блискоисточним државама богатим налазиштима нафте па су њеним стопама пошле и остале извознице црног злата. Долар је добио нови основ да остане резервна свјетска валута, што је САД омогућило да изгради своју финансијску, економску и војну моћ.

Зелени папир

Током наредних деценија САД није било довољно што другима скупо продају зелени папир на којем пише долар, већ су и злоупотребљавали ту своју повлашћену позицију. Долар је постао не само најважнији извозни артикл, већ и средство за кажњавање оних који им се не свиђају из неког разлога.

У тренутку када је Америка одлучиле да долар претвори у инструмент глобалне политичке, економске и финансијске борбе против “непријатеља” и зарад спровођења неких своји геополитичких циљева, ова валута је почела полако да губи свој карактер глобалне резервне валуте. Види се то и из званичних статистичких података. Учешће долара у међународним резервама на почетку ове године износило је само 58,8 одсто, што је минимална “тежина” америчке валуте у укупним свјетским резервама у протеклих 27 година. Примјера ради, на врхунцу своје моћи, 2001. године, његово учешће је било преко 71 одсто, а почетком седамдесетих година прошлог вијека чак 85 одсто.

Западне санкције уведене Русији очигледно су убрзале тај процес дедоларизације, односно “окретања” од долара и преласка на друге валуте у финансијским трансакцијама, пријетећи да најјачу свјетску валуту у међународној трговини избаци из игре, што би представљало озбиљан ударац за долар и америчку моћ, која би се, како сматрају многи економски аналитичари, могла срушити попут куле од карата.

Многе земље су схватиле да долар све више служи за манипулацију вриједношћу њихове економије те да с њим може повећавати или смањивати вриједност неке националне економије, у зависности од тога какви су планови у Вашингтону.

Како је истакао у једној од својих посљедњих анализа научни савјетник и експерт за међународне финансије, те редовни члан Научног друштва економиста Србије Дејан Јововић, доминантна, па још и злоупотребљавана, позиција долара одавно се доводи у питање.

Како је истакао, Европска унија је формирала своју валуту евро са идејом да трговину унутар заједнице, али и знатан дио размјене са свијетом изван, обавља у свом новцу.

Сличне потезе повремено повлаче и Бразил, Јужноафричка Република, а прије свега Кина. Најмногољуднија држава је схватила да никада неће бити потпуно независна уколико ино-трговину буде и даље обављала у валути најјаче војне силе, а коју већ деценијама упорно сустиже у економском развоју.

Мит или стварност

И други економски аналитичари оцјењују да досадашњи свјетски финансијски систем неће опстати, наводећи да су се превише искомпромитовали стубови бретонвудског монетарног система те да је већина свијета, оног који више гледа ка истоку, свјесна те пријетње и економије изграђене на темељу од карата.

Мишљења су да наступа ера регионалних валута, јер повјерење у резервне валуте блиједи те напуштање долара и евра више не изгледа као фантазија.

Званично упозорење је издао и Међународни монетарни фонд (ММФ) из којег је поручено да финансијске санкције без преседана уведене Русији “пријете да постепено умање доминацију америчког долара у свјетској трговини и подстакну појаву малих валутних блокова заснованих на трговини између засебних група земаља”.

Руски предсједник Владимир Путин недавно је поручио да се курс ка даљој дедоларизацији свјетске економије више не може игнорисати и да се све озбиљније и убрзаније ради на стварању међународне резервне валуте на бази корпе валута земаља БРИКС-а. Како би ојачао руску валуту Путин је зато непријатељским земљама већ увео правило да нафту и гас плаћају у рубљама. Тако се у Москви све чешће може чути питање “зашто рубља не би можда могла да постане нова резервна валута, бар у оквиру групације БРИКС, јер иза ње су сви природни ресурси ове земље.

Окретање плоче

Саговорници “Гласа Српске” сматрају како је то ипак у овом тренутку нереално, али упозоравају и да се ради о неповратном процесу који ће на крају довести до нове прерасподјеле снага и моћи на глобалном нивоу.

Према ријечима професора на Економском факултету у Београду Радована Ковачевића овај процес је отпочео одавно, али је у посљедњих неколико мјесеци озбиљно убрзан.

- У овом тренутку долар је и даље доминантна и кључна валута за куповину сировина и енергената. То је и даље главна резервна валута и када је у питању инвестирање у хартије од вредности. Али, не треба заборавити поменути да је пре отприлике десетак година у свету дошло до смањивања девизних резерви у доларима. Догађаји у Украјини, али и одлуке земаља БРИКС-а чије су чланице поред Русије још и Кина, Бразил, Индија, Јужноафричка Република, да стану у крај досадашњој хегемонији долара довели су до тога да се тај процес дедоларизације сада полако убрзава те све више земаља користи друге валуте у међународној трговини, прије свега енергентима. Верујем да ће земље БРИКС-а и после смиривања ситуације у Украјину наставити с том праксом, што би на крају могло довести до увођења нове глобалне светске резервне валуте у међународној трговини. Али то није нешто што ће се брзо десити, преко ноћи - каже Ковачевић.

Како је појаснио, долар је ипак немогуће срушити преко ноћи и избацити из свјетских финансијских токова.

- Ово што се данас у свијету дешава није ништа друго до један процес прегруписавања глобалне моћи између САД и остатка света. И он је многи већи него што се на прву може видети, а дедоларизације је само један сегмент те приче - истакао је Ковачевић.

Слично мишљење дијели и економски аналитичар Иван Пајовић, наводећи како се дедоларизација унутар Евроазијске уније може спровести једним потезом. Уколико се томе прикључе Кина и Индија, а онда и Бразил, Иран и Аргентина, па и Саудијска Арабија, онда ствари по Америку постају много компликованије.

Напомиње и како Русија већ једно извјесно вријеме озбиљно разрађује планове формирања нове међународне валуте која би ставила тачку на досадашњи систем заснован 1944. када је долар “проглашен” за водећу свјетску валуту.

- Долар је тада наметнут као главно средство плаћања, али и као начин изражавања вриједности. Сада смо сведоци једне врсте регионалне дедоларизације, што још није угрозило долар, али преговори између Евроазијске уније, односно Русије Кине и Индије да се уведе нова резервна, могли би озбиљно угрозити америчку моћ. Ушло се у један велики економски и монетарни рат у којем је тешко предвидети победника. Све опције су и даље могуће од оне да долар задржи садашњу доминацију, до његовог неславног пада - каже Пајовић.

Дим и ватра

Уколико би Русија у сарадњи са својим глобалним партнерима ипак успјела да оствари свој план, свијет би, према мишљењу овог аналитичара, био погођен великим тектонским поремећајима, јер је глобална економска и финансијска моћ Америке добрим дијелом у вези са доларом.

- Америчке Федералне резерве годинама штампају огромне количине новца које онда држава користи широм света купујући ресурсе и успостављајући своју “папирну моћ”. Када би та штампарска машина ФЕД-а стала са радом, моћ Америке срушила би се попут куле од карата - наводи Пајовић.

Да је пројекат нове резервне валуте могућ говори и примјер евра, који је успјешно прихваћен у Европи, али у свијету није постао пуноправна замјена долару, јер глобалистичке елите у њему нису видјеле адекватну алтернативу.

- Ушло се у један велики и отворени економски и монетарни рат у ком је тешко предвидети коначног побједника. Све опције су и даље могуће од оне да долар задржи садашњу доминацију, до његовог неславног пада и краха - додао је Пајовић.

Америка се сигурно неће тако лако одрећи велике полуге своје моћи, што је до сада сигурно био долар. Иако је досадашња позиција долара у свијету добро уздрмана и пољуљана, те је доведено у питање и униполарност свијета и хегемонија која до сада спровођена, САД ће се свим снагама потрудити да то спријече.

Треба нагласити да је америчка валута и даље доминантно платежно средство у свијету и у тренутним околностима крах долара у пар година није реална опција.

Треба знати да Кина у хартијама од вриједности држи чак 3.000 милијарди америчког дуга па када држи америчке обвезнице, њој је у интересу да Америка за сада ипак буде “здрава” и то уредно отплати.

Реалност је и да рубља па и јуан у овој фази ипак у овом тренутку нису довољно јаки играчи у међународним финансијама.

Али, што би рекао наш народ, гдје има дима, има и ватре, а и куће саздане од папира никада нису могле да опстану у олујним и вјетровитим временима, јер иза Америке не стоји више ни богата нафтом Саудијска Арабија, ни остале чланице ОПЕК.-а. Корак уназад полако праве и Турска и Индија, али и земље Латинске Америке.

Отрежњење

Према ријечима економисте Горана Николића, западне санкције усмјерене против Русије, посебно замрзавање девизних резерви, што руски званичници описују као крађу, стварају подстицај за друге земље да заобиђу коришћење америчке монете. Како каже, САД и њени савезници ризикују да изазову реакцију која би могла да поткопа утицај америчке валуте и подијели глобални финансијски систем у супарничке блокове.

- Рађање нових монетарних система увек се дешавало после ратова. За Америку је сигурно тешка спознаја да ће бити све теже да ужива у предности поседовања доминантне међународне резервне валуте уз истовремено коришћење таквог статуса као геополитичког оружја против својих противника - каже Николић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.