Младен Дуроњић, начелник Клинике за плућне болести УКЦ-а РС: Врхунац пандемије погодиће нас око Васкрса

- Код већине епидемија врхунац је у трећој или четвртој седмици. Иако смо већ у четвртој у односу на нулти случај још нисмо достигли врхунац по броју обољелих, а то би могло услиједити за десет до 15 дана, евентуално за Васкрс - рекао је Дуроњић.

ГЛАС: Које су карактеристике упале плућа изазване вирусом корона и шта је то што је другачије у односу на “обичне” упале плућа?

ДУРОЊИЋ: Разлика између лакше упале плућа коју називамо бронхопнеумонија и оне коју изазива вирус корона је у томе што у другом случају упала веома често иде широко све до плућне марамице. Обична упала плућа је лоцирана само око дисајних путева, бронхија. Упала изазвана вирусом корона је често прогресивна и за неколико дана клиничка слика може да се погорша. У плућима се јавља промјена па чак и течност, што те упале чини захтјевним за лијечење.

ГЛАС: Можете ли повући паралелу између пандемије вируса корона и свињског грипа?

ДУРОЊИЋ: Заједничко им је то што је ријеч о вирусима, међутим свињски грип је за изазивача имао вирус инфлуенце. Свињски грип је трајао релативно кратко са мање обољелих, а клиничке слике су биле блаже у односу на све што смо до сада прошли у борби са вирусом корона.

ГЛАС: Које терапије се користе за лијечење упале плућа изазване “ковидом 19”?

ДУРОЊИЋ: Упала плућа представља најтежу компликацију коју изазива овај вирус и може да уведе пацијента у стање респираторне инсуфицијенције и доведе до респиратора. На срећу, таквих пацијената је мање од пет одсто. Каузална терапија не постоји те посежемо за разним модалитетима, комбинацијама антималарика те са “азитромицином” и “хемомицином”, уз антивиротике, лијекове који дјелују против одређених сојева вируса. Често коришћени антивиротици су “ремдесивир”, те умифиновир “арбидол”. Студије тек треба да потврде ефикасност оваквих терапијских приступа.

ГЛАС: Свјетски стручњаци препоручују да се пацијентима који иду на респиратор дају седативи. Јесте ли упознати с тим, о чему је ријеч?

ДУРОЊИЋ: То је доктрина интензивиста, љекара који се баве интензивном медицином и анестезиолога који воде пацијенте који су на респираторима. Неопходно је пацијента седирати, прије свега да би могао да трпи ендотрехални тубус -  пластичну цијев која му се налази у душнику. Тим начином се покушава смањити замор респираторне мускулатуре и избјећи “опирање” респиратору. Замислите да неко здрав буде принуђен да држи такву цијев у грлу, то је заиста непријатно и исцрпљујуће за организам.

ГЛАС: Кина је након три мјесеца прогласила крај пандемије, када је реално очекивати да пандемија прође и код нас?

ДУРОЊИЋ: Имам у глави три сценарија, један је крај маја, почетак јуна, други да ће трајати нешто дуже, а трећи не желим ни да помињем. Процјену сам правио на основу свега што се дешавало до сада. Климатске промјене су до сада ишле у корист вирусу. Температура између три и 11 степени је најповољнија за развој вируса корона. Идеално би било да температура почне да расте те да УВ индекс досегне три и више, онда би човјек био у предности. Вирус има животни циклус и он пролази кроз репликације, а свака нова репликација може да га ослаби те да он постане мање контагинозан - заразан по нас. Процјењује се да је за све то потребно око 100 дана од његове појаве.

ГЛАС: Значи лијепо вријеме биће нам савезник у борби против вируса?

ДУРОЊИЋ: Апсолутно. У сваком погледу сам оптимиста. Пребродићемо ову пандемију, изаћи јачи, ако ништа друго онда бар за имунитет. Још је непознато какав овај вирус оставља имунитет и колико дуго, да ли ће се понашати као САРС. Оно што је до сад примијећено је да се вирус понаша стабилно, не даје велики број мутација, за разлику од вируса грипа.

ГЛАС: Колико часова дневно радите, јесте ли уморни?

ДУРОЊИЋ: Радим колико год је потребно. Долазио сам кући под стресом да не бих својој породици донио вирус. Због тога сам изнајмио стан и моја свакодневна путања кретања је клиника и изнајмљени стан.

ГЛАС: Да ли Вам је то највећи страх?

ДУРОЊИЋ: То је апсолутно највећи страх свих здравствених радника. Да занемарим себе, све ово што радим за своје пацијенте радим са великим одушевљењем, али морам да поменем моје колеге са клинике који не питају када је потребно доћи и колико остати. Увијек су ту. Свако зло за неко добро, ова ситуација ће показати да имамо младе људе на које се можемо ослонити и који ће веома брзо стасати у врсне стручњаке.

Скафандер терет и штит

ГЛАС: Колико је тешко радити у заштитним скафандерима?

ДУРОЊИЋ: Изузетно је тешко. Провести два часа у скафандеру је као да сте провели два часа у сауни, али на некаквој горњој граници. Остају трагови на лицу и кожи. Најчешће организам трпи исушење и дехидратацију, остаје без течности. То опет није толико важно. Ми који смо спремни да се жртвујемо чинимо то с љубављу и само нам је важно да пацијенти разумију и имају стрпљење ако понекад дуже чекају на преглед него обично. Треба нам 15 минута да обучемо опрему, да заштитимо и себе и пацијенте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.