Мизерне казне држе у животу рад на црно

У Инспекторату РС тврде да континуирано раде на сузбијању рада на црно и сиве економије те да су републички инспектори у првих шест мјесеци ове године контролисали више од 15.000 радника, а да уговор о раду није имало њих 194 због чега је послодавцима издато 160 прекршајних налога у вриједности од око пола милиона марака.

- У 2021. години од 54.482 контролисана радника 208 није имало закључен уговор о раду нити је било пријављено на обавезне видове осигурања. За утврђене прекршаје издате су казне у износу од 503.500 КМ, поднесено је 46 захтјева за покретање прекршајног поступка и издате три мјере забране рада - рекли су у Инспекторату и додали да је ангажовање радника на црно најчешће у угоститељству, трговини, експлоатацији и преради дрвета, грађевинарству и услужним дјелатностима. 

Инспектори Пореске управе РС у првој половини ове године обавили су 187 контрола које се односе на пријављивање запослених и открили да 101 радник није имао уговор о раду због чега су послодавцима изречене казне у износу од 284.000 КМ.

- Лани је извршено 618 контрола и откривено 168 непријављених радника. Наш циљ није кажњавање привредника већ увођење у легално пословање и сузбијање нелојалне конкуренције - рекли су у Пореској управи РС. 

Генерални секретар Савеза синдиката РС Горан Станковић тврди да подаци контролних органа о непријављеним радницима ни изблиза не приказују стварно стање наводећи да је тај број далеко већи.

- Немамо довољно инспектора који би могли исконтролисати све привредне субјекте тако да испод радара пролази значајан број радника ангажованих на црно. Међутим, будући да је радника све мање, такве појаве у друштву уопште не би требало да буде. У овој ситуацији то не смије да се дешава - категоричан је Станковић.

Додаје да Савез синдиката сваке године кроз програм економских реформи тражи да се појачају контроле како би се сивој економији стало у крај, наводећи да је садашња казнена политика донекле стимулативна.

- Иако су мјере сада оштрије него ранијих година, неопходно је да се то опет уреди. Инспектори када открију да радник ради без уговора најчешће изрекну минималну новчану казну која се послодавцу чак и исплати. Такође, дешава се да исти привредни субјекти не пријављују раднике што је знак да им се гледа кроз прсте - прича Станковић и наводи да инспектори веома ријетко, иако је законом прописано, привредним субјектима који ангажују раднике на црно изричу мјеру забране рада на одређени временски период наглашавајући да би та казна требало да постане пракса. Да контроле морају бити учесталије сматра и предсједник Удружења послодаваца туризма и угоститељства “Хорека” Далибор Шајић.

- У угоститељству је учестала појава да радници дођу раде дан, два и оду па послодавци нису ни сигурни да ли да их одмах пријаве - сматра Шајић.

Исти став има и предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.

- Инспектори морају чешће примијенити законска рјешења којима су прописане строже казне за оне послодавце који не пријављују раднике. Они то, из нама непознатих разлога, не раде. Да раде резултати по питању сиве економије били би далеко бољи. Инспектори углавном упозоре послодавце или их шаљу на суд гдје те казне буду условне - рекао је Тривић и додао да привредни субјекти који ангажују радника на црно представљају нелојалну конкуренцију свим оним послодавцима који поштују прописе.

Сет закона

У Инспекторату РС кажу да је тематика непријављеног рада обрађена кроз сет закона Републике Српске, те да су различити органи овлаштени за поступање по истим, да је прописан различит распон новчаних казни као и врсте санкција за поновљени прекршај у вези са пријавом радника.

- Законом је дефинисано да пријаву за регистрацију обвезника доприноса, односно запосленог у Јединствени систем подноси послодавац најкасније један дан прије ступања запосленог на рад - навели су у Инспекторату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.