Мирко Шаровић, предсједник Републике од 26. јануара 2000. до 28. новембра 2002. године: Српску за 30 година видим као оазу мира

Дарко Момић
Мирко Шаровић, предсједник Републике од 26. јануара 2000. до 28. новембра 2002. године: Српску за 30 година видим као оазу мира

Најтежи период послије Дејтонског мировног споразума биле су ране двијехиљадите године, када је извршена снажна међународна офанзива на Републику Српску, када су смјењивани њени функционери, већином функционери Српске демократске странке који су по диктату међународне заједнице завршавали у затвору, а Републици Српској су вољом високог представника одузимане надлежности, оцјењује бивши предсједник Српске Мирко Шаровић, који је на тој позицији био од 26. јануара 2000. до 28. новембра 2002. године.

Он истиче да је десетогодишњица потписивања Дејтонског споразума била период снажне међународне офанзиве чији је циљ био изградња БиХ другачије од оне која је потписана у Дејтону.

- Најтурбулентнији период за Републику Српску поклапа се и са најтурбулентнијим периодом у мом животу, јер сам тада вољом високог представника био смијењен са позиције предсједника Републике Српске и добио забрану политичког дјеловања. Тај период је иза нас и данас су изазови пред којима је Република Српска знатно другачији од оних из тог периода - каже Шаровић у интервјуу за специјал “Гласа Српске”.

ГЛАС: Гдје сте били 9. јануара 1992. године?

ШАРОВИЋ: Тог јануара 1992. године био сам у Сарајеву, као и свих ратних година у ратном паклу Грбавице. На Грбавици сам био све до 17. марта 1996. године.

ГЛАС: Чега се највише и најрадије сјећате из тог периода?

ШАРОВИЋ: Сјећам се тензија које су се осјећале у ваздуху, а сви политичари и тадашњи носиоци власти су нас умиривали и говорили да неће бити рата и да се силом неће рјешавати било која спорна питања у земљи. Нажалост, показало се другачије. Оно чега се касније сјећам је ужасно тежак ратни период на Грбавици и Лукавици уз свакодневне погибије, рањавања и тежак живот. Сјећам се ратних болница, снајпера који је убијао и дјецу и старце не бирајући. Сваки дан сам био у том ратном паклу и никада нисам напуштао тај простор, до завршетка рата.

ГЛАС: Како видите првих 30 година Републике Српске?

ШАРОВИЋ: Првих 30 година Републике Српске видим као период у којем је Република Српска успјела да сачува своју политичку аутономију и утицај у БиХ који нам је дат Дејтонским мировним споразумом. Нажалост, на пољу економије могло се много више урадити. Република Српска је у односу на 1992. годину изгубила трећину становништва и то сматрам највећим неуспјехом ових 30 година.

ГЛАС: Који су били највећи политички изазови у вашем предсједничком мандату?

ШАРОВИЋ: Највећи изазов био је долазак Педија Ешдауна на чело ОХР-а, када је почео са смјенама кадрова СДС-а и наметањем одлука. Ја сам био од оних који су знали да му је циљ да уништи СДС, док су неки мислили да их та “Ешдаунова олуја” неће одувати. Међутим, десило се управо како сам и мислио. Ја сам тај мач највише осјетио, јер сам осам година био без икаквих права, а страдали су и они који су за разлику од мене калкулисали. Ешдаун ме одвео у свој кабинет и дословно ми је рекао: “Потпишите да Министарство одбране и војска прелазе на ниво БиХ и бићете ослобођени свих санкција”. Нисам пристао. Али неки други су то учинили. Причао сам с Ешдауном 2003. године и рекао ми је шта је сценарио. Прво ме је звао у сједиште ОХР-а и рекао ми директно: “Господине Шаровићу, потпиши одлуку да се Војска РС сједињује и прави нова структура на нивоу државе и све ово ћемо заборавити”. Сјећам се да ми је након тога рекао: “Ти си ОК човјек и знам да ниси крив ни за шта, али ја морам да те смијеним”. Рекао ми је да планира да санкционише многе људе у СДС-у и да планира Додика инсталирати за кључног политичког фактора у Републици Српској. Тад ми је још рекао да ће од три челна човјека СДС-а у том тренутку: Чавића, Калинића и мене оставити само једног који ће бити као дрво у посјеченој шуми. Испоставило се да је тај човјек био Драган Чавић.

ГЛАС: Да ли се кајете због нечега што сте урадили или нечега што нисте урадили док сте били на челу Српске?

ШАРОВИЋ: Не кајем се за било шта. Ја сам свој предсједнички мандат завршио часно и у интересу Републике Српске и зато сам платио високу цијену властите слободе.

ГЛАС: Како видите Републику Српску данас?

ШАРОВИЋ: Данас је Република Српска нажалост демографски расељена, економски разорена, са ресурсима који служе у функцији пљачке владајуће касте, а не у функцији развоја. Њен дипломатски имиџ у свијету је угрожен сталним нестабилностима у које нас увлачи владајућа странка зарад политичких поена. Све чешће се о Републици Српској пише као извору проблема у БиХ, што не смије да се догађа. Правни систем није успио да стане у крај незакоњу које грађани свакодневно на својој кожи осјећају. Институције, прије свега Народна скупштина РС, су понижене, јер служе као проточни бојлер интересима владајуће партије. То није Република Српска, коју су сањали њени творци 1992. године и за коју су наши најбољи синови дали своје животе. Сви који су прије 30 година стали уз СДС да сачувају право на слободу и створе своју Републику и нису штедјели чак ни животе своје дјеце, никако нису сањали Републику Српску коју ће неко приватизовати за своје интересе и чије богатство ће отимати и пустошити неколико породица. Слободна, просперитетна и достојанствена Република Српска, свих њених једнаких грађана, са једнаким шансама, посебно младих људи, је Република за коју смо се сви борили и за коју морамо сви ми наставити да се боримо

ГЛАС: А како је видите 2052. године?

ШАРОВИЋ: Прослављајући данас тридесетогодишњицу Републике Српске опште је увјерење сваког нашег човјека, сваког грађанина Републике Српске да, након толико година у слободи, заслужујемо бољу, праведнију и економски напреднију Републику Српску. Републику Српску видим као економски снажну, пуну људима који су одлучили да своје породице заснују баш овдје. Наши ресурси морају бити стављени у функцију развоја, а не у функцију пљачке како је то данас. Њена препознатљивост у свијету треба да буде заснована на лијепим и позитивним причама, а не, као што је данас, да се о Републици Српској у свјетској штампи пише као проблему у срцу Европе. Нека свјетске новинске чланке пуне вијести о нашим економским успјесима, природним љепотама које долазе да виде људи из читавог свијета, нашим обичајима које смо сачували од савремености. Видим Републику Српску као оазу мира, простор нетакнуте природе у то вријеме што ће бити ријеткост у Европи. Вјерујем у такву Републику Српску.

Најбољи синови

ГЛАС: Ваша порука грађанима поводом 30. рођендана Републике Српске?!

ШАРОВИЋ: Вјерујете у идеју боље, праведније и љепше Републике Српске. Онакве Републике Српске какву смо је сањали 1992. године. Не препуштајте се летаргији и идеји да су промјене набоље немогуће. И свако, у домену својих могућности, нека ради да изградимо такву Републику Српску каквом су је сањали наши најбољи синови који су дали животе за њу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана