Минска поља неће бити очишћена до 2030.
САРАЈЕВО - Још један рок, до када би БиХ требало да уклони све заостале мине, по свему судећи биће пробијен, а за двадесетак дана надлежне институције знаће без колико новца ће остати од стране међународних донатора за послове деминирања.
Центар за уклањање мина у БиХ (БХМАЦ) је већ у средњорочном плану рада, од 2024. до краја 2026. године, најавио да ће у овој години услиједити ревизија стратегије о противминском дјеловању.
- Стратегија о противминском дјеловању је донесена 2019. године и то за период до 2025. године. С обзиром на то да је БиХ у Женеви добила продужење рока за уклањање мина до 2027. године, морамо све активности ускладити са тим временским оквиром. Такође, сагледаћемо да ли БиХ може да заврши све те послове за четири године. Обавијестили смо све међународне институције да је немогуће да до краја 2027. деминирамо сва сумњива подручја - рекао је “Гласу Српске” директор БХМАЦ-а Саша Обрадовић.
Нагласио је да ће већ од идућег мјесеца комисија почети да ради на ревизији стратегије о противминском дјеловању, те додао да ће поред временског оквира, акценат ставити и на капацитете са којима располажу, али и тражити одговор домаћих власти у којем износу су спремне да помогну деминирање.
- Планирамо све пројекте, али наша тренутна процјена је да бисмо до краја 2030. године могли очистити сва подручја од мина - рекао је Обрадовић.
Настављају и преговоре са свим међународним факторима који финансирају деминирање у БиХ, али од њих за сада немају добрих вијести.
- Сви су нас обавијестили да ћемо добити мање новца него што је обећано због Украјине која је отворена и преовладава у противминском дјеловању у свјетским круговима. Од 19. до 25. јуна биће одржан састанак у Женеви гдје ћемо добити тачне информације колико су донатори расположени за БиХ - навео је Обрадовић.
Нагласио је да домаћи нивои власти морају да схвате да се донатори повлаче те да морају да преузму на себе посао јачања капацитета цивилних заштита ентитета и БХМАЦ-а.
- Од планираних 100.000 милиона марака за деминирање у БиХ је у просјеку улазило око 50 милиона годишње, па и мање. Власти издвајају новац само за плате деминерског батаљона, односно људи из БХМАЦ-а и ентитетских цивилних заштита. До сада нису имали трошкове по основу директног финансирања деминирања на терену и то ћемо морати мијењати ако не желимо да деценијама након рата имамо обиљежја која упозоравају на опасност од мина - закључио је Обрадовић.
Према извршеним процјенама у јануару 2023. године сумњива опасна површина на мине у БиХ износи 869,64 километра квадратна, што представља 1,69 одсто у односу на укупну површину земље.
Страдали
У средњорочном плану рада БХМАЦ-а наведено је да је од 1992. године од мина и експлозивних средстава заосталих из рата у БиХ страдало 8.470 особа. Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ је страдало 134 деминера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
