Милош Грујић, економиста, о црвеним лампицама упозорења на рецесију: Борба са инфлацијом потрајаће дуго

Вељко Зељковић
Милош Грујић, економиста, о црвеним лампицама упозорења на рецесију: Борба са инфлацијом потрајаће дуго

У свјетској економији све више блицају црвене лампице упозорења јер висока инфлација, драстично повећање каматних стопа и рат у Украјини узимају све већи данак.

Према оцјенама појединих аналитичара тренутно постоји чак 98 одсто шансе за глобалну рецесију. Колико дубока и опасна она може бити, да ли се може поновити 2008. година или је у игри још црњи сценарио?

Познати економиста Нуриел Рубини сматра како она неће бити кратка и плитка, већ тешка, дуга и ружна, те наводи како је постизање стопе инфлације од два одсто кроз подизање камата од стране централних банака немогуће без "тврдог пада". Према ријечима економисте Милоша Грујића, централне банке биле су принуђене да агресивно подижу ове каматне стопе како би сузбиле инфлацију, а што ће сигурно, како каже, успорити раст свјетске привреде и увести је у рецесију.

- Агресивни планови за сузбијање инфлације на циљаних два посто могу још дуго да потрају. Све то ће успорити раст економије и повећати незапосленост, али то је цијена коју су поједине државе спремне да плате да избјегну гори сценарио - каже у интервјуу за "Глас Српске" Грујић.

ГЛАС: Да ли је могуће да дође и до стагфлације каква је рецимо била 70-тих година прошлог вијека?

ГРУЈИЋ: Да. Тада је економија веома споро расла, за разлику од инфлације која је била висока. Отежавајућа околност у односу на седамдесете јесте то што сада имамо и спиралу дуговања, поготово у Европи. Уколико се за рецимо годину дана испостави да смо ишли ка стагфлацији онда смо сада на прелазу из друге у трећу фазу.

У другој фази долази до тзв. индексације плата па запослени, због инфлације, траже веће плате. У тренутку када и потрошачи и произвођачи осјете да им зараде расту, наставља се инфлација. У трећој фази стагфлације почињу падати инвестиције, запосленост и економски раст.

ГЛАС: Рубини је упозорио и како трошкови сервисирања дуга све више расту, те да ћемо видјети ко ће пливати го. Ко би то могао бити?

ГЛАС: Он је драматично, и у свом стилу, најавио је да ће шокови понуде који долазе од пандемије, руско-украјинског сукоба и кинеске политике нулте толеранције на пандемију резултовати већим трошковима и мањим економским растом. Све наведено сигурно ће повећати вјероватноћу од наступања рецесије у многим државама. Највећи удар погодиће земље у развоју које имају велике дугове у доларима, као што су Турска, Аргентина или Гана, али и компаније којима ће терет дугова притискати профитне марже.

ГЛАС: Колико ће ситуацију у Европи додатно закомпликовати саботаже на руским гасоводима?

ГРУЈИЋ: Проблем са гасоводом јесте велика пријетња за Европу. Њу чека много изазова да надомјести руски гас. Уколико криза са енергентима потраје и током зиме доћи ће до пада економске активности у Европи што води у смањивање БДП-а. По том сценарију и без осталих поремећаја долазак рецесије је неминовност. Даљи развој ситуације у великој мјери зависи од могућности ЕУ да пронађе нове добављаче за робу која се више не увози из Русије. Тренутно се не назире алтернатива.

ГЛАС: Како објашњавате све већи пад вриједности евра, али и фунте, а с друге стране раст долара?

ГРУЈИЋ: Највећи разлог раста долара јесте чињеница да је ФЕД агресивно повећао каматне стопе. Наставак пада евра приписује се страху од рецесије и енергетске кризе као посљедице рата у Украјини. С обзиром на благ став према дизању камата од стране ЕЦБ у односу на ФЕД овај пад је и очекиван. Након што је надјачао евро, долар је надомак тога да се изједначи с британском фунтом - по први пут у историји. Фунту су обориле сумње да ће економски план нове владе оптеретити јавне финансије. Нови министар финансија представио је план за историјско смањење пореза које ће бити финансирано повећаним задуживањем на тржишту дуга.

ГЛАС: Шта за нас значи слаб евро?

ГРУЈИЋ: Слабији евро чини скупљим увозне производе који су изражени у доларима. Уколико су то сировине или полупроизводи, онда ће и коначна цијена готових производа бити виша. Поремећаји ће се и те­ како осјетити код нас. На примјер, Италија спада у најзначајније трговинске партнере БиХ. Директне посљедице по нас се могу осјетити кроз кретања цијена енергената, примарно нафте и природног гаса, чије плаћање је обично договорено у доларима. Због слабљења евра, а посредно и марке у односу на долар потребно је издвајати више марака како бисмо платили исту количину нафте и гаса.

ГЛАС: Какву будућност предвиђате БиХ?

ГРУЈИЋ: Пад евра у односу на скоро све друге валуте одразиће се на отплату вањског дуга. Ми ћемо, због везаности марке и евра, дијелити судбину земаља еврозоне јер Централна банка нема механизме да води независну монетарну политику. Директне посљедице могу се одразити у сервисирању вањског дуга у доларима. Срећом, наша земља нема велики износ дуга у доларима. Мање од пет одсто кредита БиХ је у долару. У Српској то је мање од 1,2 одсто. Пад евра довео је до тога да ће сви они који у БиХ увозе робу плаћену у доларима бити на губитку, а они који извозе на добитку. Код нас се и даље биљежи раст економије, рекордна запосленост, добро пуњење буџета, али и инфлација већа од просјечне у Европи.

ГЛАС: Како гледате на потез домаћих регулатора да терет раста камата подијеле грађани и банке?

ГРУЈИЋ: Агенције за банкарство синхронизовано су реаговале прве у регији. Ова одлука указује на бригу регулатора у погледу будућих кретања. Овај напор видим као покушај заштите ликвидности у систему у случају да дође до кризе. Доношењем мјера за ублажавање ризика раста каматних стопа се показује брига за банке али и за становништво и привреду. Банке ће вјероватно пооштрити кредитну политику што ће смањити каматне приходе.

Шта са новцем

ГЛАС: Да ли се слажете с онима који сматрају како је у данашње вријеме опасно улагати у било шта, те да је најбоље имати "кеш у сламарици"?

ГРУЈИЋ: Кеш у сламарици губи вриједност због инфлације. С друге стране, много кеша омогућава да у правом моменту брзо реагујете и купите неку активу "за мале паре". Пожељно је посједовати имовину коју можете, зависно од потребе, брзо конвертовати у готовину.

Несташице

ГЛАС: Да ли свијету пријети још један проблем - несташица одређене робе и намирница и којих?

ГРУЈИЋ: Цијене хране и енергије главни су покретачи укупног раста цијена. Брине ме поскупљење хране и ђубрива. Продаја разних производа се успорава и зауставља. Смањују се и наруџбе. ОЕЦД је снизила је прогнозу глобалног економског раста за 2023. и упозорила да би се многе европске државе могле суочити са несташицама које ће подићи цијене енергије, нарушити повјерење и закомпликовати стање на тржиштима. На све то не треба се изненадити да у блиској будућности буде непогода попут врућина, падавина, најезде инсеката или неких пандемија. То ће довести до несташица воде, кукуруза, пилетине или уља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана