Милица Марковић: Азербејџанци су протјерани као и Срби са Косова и из Книнске крајине

Анадолија
Милица Марковић: Азербејџанци су протјерани као и Срби са Косова и из Книнске крајине

САРАЈЕВО - Дешавања у протеклим данима на Кавказу озбиљан су аларм да се поновно мора активирати Минск група и да нешто предузме да се спријече могуће велике људске жртве у новим сукобима између Јерменије и Азербејџана, поручила је Милица Марковић, некадашњи члан Парламентарне скупштине Савјета Европе, која је својевремено била ангажована за израду извјештаја о дешавањима на Нагорно-Карабаху.

- Искрено, очекујем да ће Минск група поновно активирати разговоре како би се нашло рјешења за тамошње стање. Наравно, остаје питање да ли је уопште могуће наћи рјешење за проблеме између Азербејџана и Јерменије. Знам да Јеррменији у том конфликту одговара статус кво. Друга страна, Азербејџан, сигурно није задовољна тим статусом - наводи Марковић. 

Напомиње да ово није први конфликт, али да овога пута  има жртава и то поприма озбиљне размјере.

- Јерменија је прогласила ратно стање и мобилизацију на својој територији. То само говори да није било трајног рјешења за конфликт када је требало да се то деси и то није добро. - истиче Марковић.

Подсјећа да Минск група, која је формирана од ОСЦЕ-а и добила мандат од Савјета безбједности УН-а, добила задатак да нађе рјешење за тај конфликт и проблем између Азербејџана и Јерменије, и да  у ту групу улазе САД, Русија и Француска.

- Како га нису нашли, они су на крају тих разговора прије неколико година чак навели да се то може третирати као замрзнути конфликт. Сада смо видјели да тај замрзнути конфликт може постати и одмрзнути конфликт који за резултат има, нажалост, људске жртве - поручује Марковићева.

У јануару 2013. године, Марковић је као посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ заједно са Клубом СНСД-а била предлагач резолуције о подршци територијалној цјеловитости и суверенитету Азербејџана.

- Резолуција је усвојена у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. То није урадила само БиХ. То су урадиле и неке друге државе, прије свега, Србија која је донијела исту такву резолуцију. И то се у потпуности уклапа у контекст који поштују и придржавају се одредби међународног права. А, то значи да је територијални интегритет и суверенитет  једне признате државе неповредив и да се као такве морају поштовати. С те стране мислим да БиХ ништа није погријешила и да је на тај начин само потврдила да је једна од земаља која поштује одредбе међународног права, као што је то урадила и Србија - каже Марковић.

Додаје, да  нажалост, те резолуције нису пуно помогле Азербејџану да врати територијални интегритет који је имао прије конфликта са Јерменијом и прије узурпације дијела територије од јерменске стране.

- Те се резолуције са ове временске дистанце се могу сматрати као декларативна подршка једној земљи, потпуно логична у том тренутку. Али, нажалост, нису нешто конкретно помогле разрјешавању тог проблема, што је најважнија ствар у тој причи - сматра Марковић.

Истакла је да је  дио популације Азербејџана потиснут са територије гдје су некада живјели до 1992. године.

-То је отприлике иста прича као што су протјерани Срби са Косова, Срби из Книнске крајине. То исто се десило и са Азербејџанцима који су потиснути у унутрашњост земље - наводи Марковић.

У том дијелу Нагорно-Карабаха, каже, остало је само малих шест општина, које се сматрају као енклава, које су под јурисдикцијом Азербејџана.

- То су врло мале општине гдје укупно живи око 400 хиљада становника, док је милион, чак можда и више од тога, сигурно протјерано са својих огњишта и потиснуто у унутрашњост Азербејџана. Све остало је преузела Јерменија. То је једна тужна прича, као и са свим другим народима који су претрпили једну такву тортуру и који су били предмет силе с нечије стране. Али, то би требало да су схватиле те земље које су задужене за разрјешавање тог конфликта САД, Русија и Француска -  поручила је Марковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана